Izgubljeni potopljeni kontinent ispod Novog Zelanda
Izgubljeni svetovi čuvaju se u mnogim mitovima i legendama – Atlantida, Hiperboreja ili Lemurija, ali, postoji pravi kontinent skriven ispod Tihog okeana, odmah pored Australije, javlja Sputnjik.
Geolozi su otkrili da je džinovski kontinent ispod Novog Zelanda nastao kao rezultat „ogromnog supersporog zemljotresa“, tektonskog procesa koji je stvorio Vatreni pojas Pacifika.
Zelandija je ogromna kopnena masa u južnom Tihom okeanu, gotovo potpuno potopljena. Ostrva Novog Zelanda i Nove Kaledonije čine jedina veća područja koja su iznad vode.
Zelandija je naučnicima poznata već duže vreme, a sam naziv je smišljen 1995. godine. Prva eksperimentalna ekspedicija za ispitivanje tog područja organizovana je 1972, a usledila je višedecenijska svađa oko toga da li Zelandiju klasifikovati kao kontigent, ili kao fragmentirani komadi kopna.
U 2017. godini, Ekspedicija 371 proučila je uzorke jezgara sedimenata dubokih čak pet kilometara da bi utvrdila da je Zelandija nekada bila deo Gondvane, superkontinenta koji je obuhvatao ono što će postati Afrika, Južna Amerika, Australija, Antarktik i Arabija.
Međunarodni tim geologa zaključio je da Zelandija po svim kriterijumima treba da se klasifikuje kao utopljeni kontinent, a ne kao mikrokontinent - poput podvodnih visoravni u Indijskom okeanu. Procenjuje se da Zelandija ima površinu od 4,9 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike deset puta veće od Španije.
Potopljeni kontinent odvojio se od Gondvane pre oko 85 miliona godina zbog pomeranja tektonskih ploča u spoljnom Zemljinom omotaču i potonuo do kasnog perioda krede (pre nekih 66 miliona godina).
Nedavno objavljeni nalazi Ekspedicije 371 govore o tome da su kontinent tada isklesale iste sile koje su stvorile pacifički Vatreni pojas – putanju duž Tihog okeana na kojoj se nalazi većina aktivnih svetskih vulkana i epicentri zemljotresa.
Smatra se da je seizmička aktivnost duž tog pojasa rezultat okeanskih ploča koje se kreću ispod lakših kontinentalnih ploča.
Analiza uzoraka fosila pokazala je da je severna Zelandija postala mnogo plića zbog vatrenog pojasa i verovatno je imala kopnene površine pre 50 do 35 miliona godina, ali se zatim potopila u okean za dodatni kilometar, kako bi stigla do današnje dubine. To je bio događaj od zaista globalnog značaja.