ZA NJIH KAŽU DA SE HRANE NAJZDRAVIJE NA SVETU Njihovi obroci u „tri faze“ kriju formulu za dugovečnost, A UŽINA je tek posebna priča

Zmorge (doručak) je brz i jednostavan obrok, obično se jede oko sedam ujutru. Tradicionalni izbori uključuju hleb, sir, voće i kafu. Ovas u mleku sa narendanim jabukama takođe je popularna opcija. Ovaj doručak je osmišljen da bude bogat mastima, a mleko, sir i puter su prisutni u skoro svakom obroku u Švajcarskoj.

„Naći ćete mleko, sir i puter u skoro svakom obroku u Švajcarskoj“, kaže Karolin Hostetler, vlasnica prodavnice kvalitetnog sira u Švajcarskoj.

Švajcarski sir nije samo superiorniji po ukusu, već i po zdravstvenim prednostima, nešto što nutricionisti nazivaju „alpskim paradoksom“.

Znuni je švajcarska nemačka reč koja je skraćenica za „zu neun“, što bukvalno znači „u devet sati“. Užina sredinom jutra obično je kroasan sa drugom šoljicom kafe. U mnogim švajcarskim kompanijama čak se podstiču zaposleni da uzmu kratku pauzu i druže se, jer se veruje da to poboljšava produktivnost.

Zmittag (ručak) nije samo topli obrok koji se servira u podne, već služi i kao vreme za opuštanje. Nije neuobičajeno da deca odlaze kući iz škole, a zaposleni napuštaju kancelariju. Čak se smatra nepoštovanjem praviti buku tokom „Cmitaga“, pa se svi građevinski radovi obustavljaju tokom ručka. Supa od povrća ili jelo od mesa su popularni izbori za ručak. Prema studiji Univerziteta u Ženevi, Švajcarci imaju tendenciju da jedu više lokalno, sezonski i održivije u poređenju sa većinom Evrope.

Švajcarski farmeri tradicionalno koriste manje pesticida i genetski modifikovanih organizama (GMO), iako je samo 15% njih potrudilo da dobije sertifikat kao „organski“.

„Proizvodi iz organske poljoprivrede sadrže više vitamina, kao što je vitamin C, i fitokemikalija koje reaguju kao antioksidansi u ljudskom telu“, kaže Anja Konstien, zaposlena u onlajn prodavnici organskih švajcarskih proizvoda. Ona dodaje da „meso sadrži manje masti i nema antibiotika“.

Naučnici su otkrili da su pacijenti kojima je dijagnostikovana depresija značajno poboljšali nivo sreće konzumirajući neprerađenu hranu, u poređenju sa pacijentima koji su dobijali podršku jedan na jedan i koji su bili uključeni u društvene aktivnosti. „Nezdrava ishrana – bogata trans mastima, šećerom i prerađenom i rafinisanom hranom – povećava rizik od depresije jer lišava mozak potrebnih hranljivih materija“, pišu stručnjaci.

Zvieri ili „u četiri“ je popodnevna užina koja može biti voće i orašasti plodovi za odrasle, ali je često čokolada za decu koja završavaju školski dan. U Ženevi možete gotovo da podesite sat na trenutak kada vidite roditelje kako svojoj deci daju kolače ili slatkiše za njihov popodnevni „gouter“ (francuska reč za užinu). Švajcarci nisu izmislili čokoladu, ali su poboljšali recept koji je kružio Evropom 1800-ih. Švajcarski proizvođač čokolade Daniel Peter dodao je mleko u prahu koji je razvio njegov kolega Henri Nestlé 1875. godine i stvorio prvu mlečnu čokoladu.

Godine 1879, Rudolf Lindt je dodatno poboljšao recept koristeći svoju novopatentiranu mašinu, kojom je stvorio teksturu poznatu kao „topi se u ustima“. Ovaj uređaj, koji se i danas koristi, zagreva i meša čokoladu, čineći je prozračnom i smanjujući gorčinu. Iako mala Švajcarska ne može da parira Nemačkoj i Italiji po količini godišnje izvezene čokolade, Švajcarci zauzimaju prvo mesto u drugoj kategoriji: količina čokolade koja se konzumira po glavi stanovnika. Švajcarci pojedu 12 kilograma čokolade po osobi godišnje – više nego bilo koja druga zemlja.

Znacht ili „noću“ je često hladan obrok za večeru, sastavljen od ostataka, narezaka, sira, hleba i čaše lokalnog vina, prenosi Stil.Kurir.