Pogled sa Musale, najvišeg vrha Bugarske i Balkana

U suprotnom, zbog raznih nepovoljnih uslova postoji mogućnost da užitak ne bude onakav kakav se očekivao ili je najavljen, a krajnja opcija je da se otkaže uspon. Srećom, za grupu do 30 planinara iz Srbije i Republike Srpske, akcija „zimska Musala” bila je uspešna.

Iako se baš tog dana, oblak nadvio nad najviši vrh Bugarske i Balkana, sunce je tokom celog uspona nagoveštavalo izlazak. Strepnje da planinare sa konačnog odredišta, na 2.925 metara nadmorske visine, neće obradovati prelep pogled na okolne vrhove planine Rila, trajala je skoro do kraja penjanja. Na poslednjoj pauzi, kod planinarskog doma „Everest” (2.720 mnv), kada je bilo potrebno „aktivirati” tehničku opremu – dereze i cepin, bilo je jasno da će na Musali, najvišem vrhu Balkana, biti prilike da se uživa.

Nagrada za pređen poslednji deo, zimsku, strmiju stazu, osiguranu sajlama, bilo je upravo lepo vreme. Nije bilo idealno, ali s obzirom na to da se sunce ceo dan borilo da dođe do izražaja,planinari su mogli da uživaju u obližnjim predelima, dok se ispod njih nalazio beli tepih od oblaka, koji uvek ima svoje čari i u ovom slučaju je nadomestio to što pogled nije „pucao” u nedogled. Nešto se, međutim, mora ostaviti i za letnji uspon na Musalu, tako da će oni kojima je to sledeće u planu, u tom godišnjem dobu imati više šanse da sagledaju sve blagodeti Nacionalnog parka Rila koje se vide sa najviše tačke Balkanskog poluostrva.

Kralj prvi na zimskom usponu

Ime najvišeg vrha Bugarske i Balkana, Musala, potiče od turske reči „Mus Alah” što znači „bliže Alahu”. Vrh je tako nazvan za vreme turske vladavine, a pre toga mu je ime bilo Tangra. Posle planinarenja, tokom obilaska Sofije, u Prirodnjačkom muzeju saznali smo i da je bugarski kralj Boris Treći, bio prvi koji je izveo zimski uspon na Musalu i to 1919. godine.

Dubok sneg je upotpunio ovu priču, a padao je pet dana pre početka akcije. Kao i većina zimskih tura koje se organizuju za ovaj vrh, gondolom iz Boroveca, najstarijeg skijaškog mesta u Bugarskoj, otišlo se do početne tačke uspona. Do Musale se potom prešlo 550 metara uzbrdo, sa prvom pauzom u domu koji nosi isti naziv i drugom kod pomenutog „Everesta”.

Pošto se u povratku sve išlo pešaka, do Boroveca, spust je bio 950 metara. Imalo je i to svoje prednosti, jer su planinari sa čeonim lampama, po mraku, pešačili po četinarskoj šumi, snežnom stazom, u gotovo potpunoj tišini, jer je umor već činio svoje, tako da je, za neke, poslednji deo akcije bio, može se slobodno reći, bajkovit.

Kristina Bugarski