Ploviće opet lađe Begejom

Srednji Banat ima fantastične resurse koji do sada nisu bili iskorišćeni, a trebalo bi njima da se okrenemo. Stavićemo akcenat na prirodu i na sela u okolini Zrenjanina. Naglasio bih da u okolini Zrenjanina imamo banju Rusandu, dvorac u Ečkoj, rezervat prirode Carsku baru, brojna jezera, ali imamo i šest vodenih tokova... Zrenjanin je proglašen i za Evropski grad sporta 2021. godine, a koliko je sport važan za Zrenjanince još od dr Ferenca Kemenjija, koji je bio Kubertenov sekretar, pa do danas, govori činjenica da imamo 30 olimpijaca i zaista imamo čime da se ponosimo. Poznato je i da sport i turizam idu zajedno – u jednom dahu rekao nam je Jaroslav Stevanov, organizator za razvoj i promociju turističkih proizvoda Turističke organizacije grada Zrenjanina.

Ta okruženost vodenim tokovima (Begej, Tamiš, Brzava, Tisa, kanal Dunav-Tisa-Dunav i Dunav) inspirisala je turističke poslenike Zrenjanina, ali i sve Zrenjanince koje vole vodu, da svoju želju da neke nove lađe ponovo plove Begejom preusmere u razvoj nautičkog turizma na ovom području. To je put na kome će predano raditi u vremenu koje dolazi:

– Begej izvire u rumunskom delu Karpata i dugačak je 254 km, a jedan deo je i plovan. Nekada se išlo do Temišvara Begejom, a sada radimo na tome da ponovo uspostavimo taj put. Preko evropskih fondova su dobijeni projekti za izmuljavanje Begeja i nove prevodnice u Kleku i Itebeju. Urađen je pristan pored Muzeja piva. Sada može Begejom da se dođe do Ečke i Carske bare, ali i do ušća u Tisu preko dve prevodnice na Begeju kod Perleza i Stajićeva... Odavde je pre tri godine krenula „Regata reka“, bilo je više od 90 čamaca i oko 400 ljudi i Zrenjanin je tada izgledao kao Rovinj – uputio nas je Jaroslav Stevanov.

Možda niste znali, ali Zrenjanin je grad koji ima najviše mostova u Srbiji. Na žalost, jedan od njegovih simbola – bečkerečka ćuprija preko koje su gazili „Četir’ konja debela“ je 1969. demontirana zbog regulisanja Begeja. Nakon rušenja tog „Velikog mosta“ kako su ga žitelji zvali, veći deo njegove konstrukcije je prodat u staro gvožđe, tj. pretopljen.

Svega nekoliko elemenata – fijala, koji su bili ukrasi na vrhovima čeličnih stubova mosta, radnici su pri njegovoj demontaži sklonili i čuvali u gradskom brodogradilištu. Sada su, kao spomen na njega, postavljeni na šetalištu pored Begeja. Umesto tog mosta, koji je predstavljao zanimljivo tehničko dostignuće svog vremena i čija je konstrukcija imala elemente secesije, nikao je betonski pešački most koji danas predstavlja sastavni deo centralne pešačke zone između glavne ulice i dva gradska trga.

Grad na Begeju krije mnogo priča i zanimljivosti, koje čekaju da se otkriju nekim novim posetiocima koji će sa znatiželjom istraživati obilazeći njegove znamenitosti, staro gradsko jezgro, mostove...

Tradicija zrenjaninskog piva počinje 1745. godine, a proizvodnju piva je tada pokrenuo Sebastijan Krajcajzer, a kasnije Lazar Dunđerski 1878. kupuje pivaru i nastavlja s proizvodnjom. Od tada Pivara doživljava novi preporod i postaje jedna od najprestižnijih. Tokom svog dugog postojanja, bez obzira na ekonomske, političke i svojinske promene, Pivara nikada nije prestajala sa radom. Sve dok nije usledila tranzicija...

– Zrenjaninsko pivo je bilo dobro i pravilo se po plzenskoj tehnologiji. Koristila se voda iz Begeja koja je nekad bila čista. Ovo što sada vidimo u muzeju datira iz 1958. godine i ta oprema je bila vrhunska za to vreme: pod je od bračkog kamena, a okna od murano stakla. Pivo je bilo i ostalo zrenjinski brend, imamo i Dane piva, bez obzira što je privatizacijom Pivara prestala s radom. Udruženje građana „Urbani forum“ želelo je da ovo nasleđe ostane, ali da mu bude drugačija namena, da postane vizitorski centar i muzej. Grad i Turistička organizacije Zrenjanina su to prepoznali i dali svoju potporu obnovi, jer je sve bilo devastirano. Pristupilo se renoviranju dela pivskog industrijskog kompleksa i uređenju starog pivskog pogona Varione u „Muzej piva“ koji je od posebnog značaja za funkcionisanje i razvoj turizma u Zrenjaninu – rekao nam je Jaroslav Stevanov, organizator za razvoj i promociju turističkih proizvoda Turističke organizacije grada Zrenjanina.

– Zrenjanin je grad koji je tri puta menjao ime: prvo je bio Bečkerek, a kasnije je dobio prefiks Veliki, Gros, ili Nađ kako su ga zvali Srbi, Nemci ili Mađari koje je austrougarska monarhija naselila posle proterivanja Turaka. Potom je 1935. godine postao Petrovgrad, da bi posle rata dobio novo ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. Ovaj grad je poznat i po svojih pet simbola: pivu - tradicija koja datira još od 1745. godine, arhitekturi gradskog jezgra, po ljudima koji su zadužili Zrenjanin od Konstantina Danila i dr Ferenca Kemenjija do mnogih drugih, po zabavi i ljubavi koja svemu daje smisao. Naime, postoji legenda vezana za Zrenjaninsko pozorište – jedan bogati Bečkerečanin se zaljubio u peštansku glumicu i ona je rekla „Ja neću doći u tvoj grad, ako ne napraviš pozorište“ i on je od žitnog magacina napravio pozorište. To je pozorište „Toša Jovanović“ kojim se i danas Zrenjanin ponosi – otkrio nam je Jaroslav Stevanov.

Marina Jablanov Stojanović