Пловиће опет лађе Бегејом

Средњи Банат има фантастичне ресурсе који до сада нису били искоришћени, а требало би њима да се окренемо. Ставићемо акценат на природу и на села у околини Зрењанина. Нагласио бих да у околини Зрењанина имамо бању Русанду, дворац у Ечкој, резерват природе Царску бару, бројна језера, али имамо и шест водених токова... Зрењанин је проглашен и за Европски град спорта 2021. године, а колико је спорт важан за Зрењанинце још од др Ференца Кемењија, који је био Кубертенов секретар, па до данас, говори чињеница да имамо 30 олимпијаца и заиста имамо чиме да се поносимо. Познато је и да спорт и туризам иду заједно – у једном даху рекао нам је Јарослав Стеванов, организатор за развој и промоцију туристичких производа Туристичке организације града Зрењанина.

Та окруженост воденим токовима (Бегеј, Тамиш, Брзава, Тиса, канал Дунав-Тиса-Дунав и Дунав) инспирисала је туристичке посленике Зрењанина, али и све Зрењанинце које воле воду, да своју жељу да неке нове лађе поново плове Бегејом преусмере у развој наутичког туризма на овом подручју. То је пут на коме ће предано радити у времену које долази:

– Бегеј извире у румунском делу Карпата и дугачак је 254 км, а један део је и плован. Некада се ишло до Темишвара Бегејом, а сада радимо на томе да поново успоставимо тај пут. Преко европских фондова су добијени пројекти за измуљавање Бегеја и нове преводнице у Клеку и Итебеју. Урађен је пристан поред Музеја пива. Сада може Бегејом да се дође до Ечке и Царске баре, али и до ушћа у Тису преко две преводнице на Бегеју код Перлеза и Стајићева... Одавде је пре три године кренула „Регата река“, било је више од 90 чамаца и око 400 људи и Зрењанин је тада изгледао као Ровињ – упутио нас је Јарослав Стеванов.

Можда нисте знали, али Зрењанин је град који има највише мостова у Србији. На жалост, један од његових симбола – бечкеречка ћуприја преко које су газили „Четир’ коња дебела“ је 1969. демонтирана због регулисања Бегеја. Након рушења тог „Великог моста“ како су га житељи звали, већи део његове конструкције је продат у старо гвожђе, тј. претопљен.

Свега неколико елемената – фијала, који су били украси на врховима челичних стубова моста, радници су при његовој демонтажи склонили и чували у градском бродоградилишту. Сада су, као спомен на њега, постављени на шеталишту поред Бегеја. Уместо тог моста, који је представљао занимљиво техничко достигнуће свог времена и чија је конструкција имала елементе сецесије, никао је бетонски пешачки мост који данас представља саставни део централне пешачке зоне између главне улице и два градска трга.

Град на Бегеју крије много прича и занимљивости, које чекају да се открију неким новим посетиоцима који ће са знатижељом истраживати обилазећи његове знаменитости, старо градско језгро, мостове...

Традиција зрењанинског пива почиње 1745. године, а производњу пива је тада покренуо Себастијан Крајцајзер, а касније Лазар Дунђерски 1878. купује пивару и наставља с производњом. Од тада Пивара доживљава нови препород и постаје једна од најпрестижнијих. Током свог дугог постојања, без обзира на економске, политичке и својинске промене, Пивара никада није престајала са радом. Све док није уследила транзиција...

– Зрењанинско пиво је било добро и правило се по плзенској технологији. Користила се вода из Бегеја која је некад била чиста. Ово што сада видимо у музеју датира из 1958. године и та опрема је била врхунска за то време: под је од брачког камена, а окна од мурано стакла. Пиво је било и остало зрењински бренд, имамо и Дане пива, без обзира што је приватизацијом Пивара престала с радом. Удружење грађана „Урбани форум“ желело је да ово наслеђе остане, али да му буде другачија намена, да постане визиторски центар и музеј. Град и Туристичка организације Зрењанина су то препознали и дали своју потпору обнови, јер је све било девастирано. Приступило се реновирању дела пивског индустријског комплекса и уређењу старог пивског погона Варионе у „Музеј пива“ који је од посебног значаја за функционисање и развој туризма у Зрењанину – рекао нам је Јарослав Стеванов, организатор за развој и промоцију туристичких производа Туристичке организације града Зрењанина.

– Зрењанин је град који је три пута мењао име: прво је био Бечкерек, а касније је добио префикс Велики, Грос, или Нађ како су га звали Срби, Немци или Мађари које је аустроугарска монархија населила после протеривања Турака. Потом је 1935. године постао Петровград, да би после рата добио ново име по народном хероју Жарку Зрењанину. Овај град је познат и по својих пет симбола: пиву - традиција која датира још од 1745. године, архитектури градског језгра, по људима који су задужили Зрењанин од Константина Данила и др Ференца Кемењија до многих других, по забави и љубави која свему даје смисао. Наиме, постоји легенда везана за Зрењанинско позориште – један богати Бечкеречанин се заљубио у пештанску глумицу и она је рекла „Ја нећу доћи у твој град, ако не направиш позориште“ и он је од житног магацина направио позориште. То је позориште „Тоша Јовановић“ којим се и данас Зрењанин поноси – открио нам је Јарослав Стеванов.

Марина Јабланов Стојановић