Pariz: Nova normalnost - drugačiji život

Međutim, situacija je još daleko od uobičajene - nova normalnost sa sobom nosi drugačiji život, različito delujući na različite stanovnike ovog grada.

Među raznim objektima koji su ponovo otvoreni, nalaze se i kafići, međutim, oni još uvek ne rade na uobičajen način.

Na snazi su pravila koja propisuju obavezan razmak među stolovima i nove procedure u vezi sa čišćenjem, dok se na svakom koraku mogu videti dezinficijensi za ruke.

Mnogi stanovnici Pariza osetili su olakšanje sa punim baštama kafića i restorana, piše Bi-Bi-Si.

Spisateljica i istoričarka kulture Žoan Dužo tvrdi da je bilo nečeg zastrašujućeg u praznim ulicama Pariza koji je, kako ona napominje, grad koji je stvoren da bude viđen i razgledan od strane onih koji žele da uživaju u njegovoj lepoti.

Bez pešaka koji ne mogu da posmatraju arhitekturu grada i da joj se dive, grad kao da gubi svoj smisao postojanja, ištiče Dužo.

Iako ne bez straha, 88-godišnja Matilde uživa u bašti svog omiljenog kafića. Za tu priliku ona se posebno doterala, posvetivši dosta pažnje odabiru haljine i frizuri.

Čekala sam na ovo. Da budem okružena ljudima, da ne budem više sama, istakla je Matilde.

Međutim, mere karantina nisu teško pale svim Parižanima. Psihijatar Alan Kaduri iz Kušan bolnice tvrdi da je bio iznenađen brojem ljudi nisu imali problem zbog uvođenja karantina. On ističe da su ljudi koji se plaše odnosa sa drugim ljudima, koji smatraju da je pronalažanje partnera komplikovano, osećali bezbednije zatvoreni u kući, kada nisu morali da se suočavaju sa stvarima koje ih plaše i sa pitanjima koje te situacije rađaju.

Osim toga, tu spadaju i tinejdžeri koji su vreme tokom mera karantina provodili na društvenim mrežama i igrajući igrice.

Kaduri takođe napominje da je strah od korona virusa među nekim ljudima bio izuzetno jak.

Među medicinskih radnicima, jedna od deset osoba bila je napadnuta za vreme karantina, a nekima među njima zatraženo da napuste stanove, zbog straha od širenja zaraze.

S povratkom na normalan život, među zdravstvenim radnicima, iscrljenim od dosadašnje borbe sa pandemijom, raste strah od drugog talasa zaraze, ističe ovaj psihijatar.

Roland Mariel, sestra koja radi u istoj bolnici, napominje da sa stabilizacijom epidemiološke situacije u zemlji podrška medicinskim radnicima polako nestaje.

Ona tvrdi da su pacijenti ponovo postali agresivni kao i obično i da uz takvo ponašanje aplauz podrške bolničkom osoblju i nema mnogo smisla.

Uz postepen povratak na normalan život, osećaj ko je bitan za Parižane ponovo se promenio. Stari problem ponovo je postao aktuelan: ljudi koji čine da Pariz funkcioniše, kao što su radnici gradske čistoće, prosvetni i medicinski radnici, ne mogu sebi da priušte da žive u njemu.

U međuvremenu, mnogi bogati Parižani razmišljaju da se isele iz prestonice i da rade u svojim vikendicama van grada, kao što su mnogi već i učinili dok su mere karantina bile na snazi.

To bi moglo da bude od koristi za manje gradove u provinciji, a Pariz, koji je za posetioce grad iz snova, za njegove žitelje predstavlja nešto sasvim drugačije.