Lonely Planet: Niš, merak i sav taj džez

Kada se pominju reči koje je teško prevesti na druge jezike, srpska reč merak često se nađe u tom društvu. Ukratko, ona se koristi za sva ona jednostavna, mala životna zadovoljstva u kojima uživamo. Stara srpska pesma tvrdi da su najbolji poznavaoci meraka upravo stanovnici Niša, Nišlije - meraklije, počinje Savković svoju reportažu.

On čitaocima poručuje da će ih treći najveći grad u Srbiji očarati svojim opuštenim šarmom, bogatom istorijom koja ih čeka na svakom koraku, odličnom hranom i muzikom koja jednostavno tera na ples.

U odeljku „Putovanje kroz vreme: Od Naisusa do danas“ Savković podseća da je Niš, nekada poznat kao Naisus, glavni grad na jugu Srbije, rodno mesto cara Konstantina Velikog, čuvenog imperatora koji je donošenjem Milanskog edikta učinio hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog carstva. 

Na arheološkom nalazištu Medijana, nedaleko od današnjeg centra grada, koje je doživelo procvat upravo u četvrtom veku tokom Konstantinove vladavine, nalaze se raskošni mozaici, a oni koji žele da saznaju nešto više o tome zašto je Naisus bio jedna od glavnih tačaka na antičkom putu Via Militaris, treba da posete Arheološku salu, kaže Savković.

Niška tvrđava, smeštena u srcu grada, dalje piše Savković, krije nekoliko arhitektonskih lepotica iz doba petovekovne turske vladavine, uključujući Hamam (raskošno tursko kupatilo koje danas služi kao restoran) ili zanosnu Bali begovu džamiju iz 16. veka. 

Ćele kula, istovremeno jeziv i fascinantan spomenik iz 19. veka, još jedna je u nizu niških priča o borbi za slobodu: da, originalna kula zaista je izgrađena od lobanja stradalih srpskih vojnika i služila je kao upozorenje svima koji su pomislili na pobunu protiv otomanske imperije, napisao je Savković.

Ali, kako kaže Savković, to nije jedina priča o slobodi koja može da čuje u Nišu.

Koncentracioni logor Crveni krst jedan je od svega nekoliko sačuvanih nacističkih kampova na starom kontinentu, a u njemu je 12. februara 1942. godine organizovano prvo kolektivno bekstvo u tada okupiranoj Evropi. 

Slobodarski duh oseća se i u memorijalnom parku na obližnjem brdu Bubanj, gde se tri gigantske stegnute pesnice izdižu iz zemlje, podsećajući na patnju i borbu muškaraca, žena i dece, žrtava Drugog svetskog rata.

Pod naslovom „Nišvil: džez na balkanski način“, Savković piše da mešajući srpsku, romsku i tursku muziku sa različitim uticajima i žanrovima, Niš je za sebe stvorio jedinstveni muzički identitet koji danas širom sveta najbolje predstavlja popularni Internacionalni džez festival „Nišvil“, širom Evrope prepoznat kao jedan od najboljih džez festivala koji svakog avgusta privlači kako velikane džeza, tako i poznate R&B, soul, fank i rege muzičare iz celog sveta.

Ljubitelji pop, rok i elektro zvuka pronaći će svoje omiljeno mesto na brojnim drugim gradskim festivalima, kao što su „Nisomnia“ ili „Naissus Fest“, a kao dodatna potvrda prestonice meraka stoji činjenica da je Niš rodni grad legendarnog Šabana Bajramovića, širom sveta prepoznatog kao kralj romske muzike, ističe Savković.

Autor reportaže poziva svoje čitaoce i u „prestonicu bureka“.

Prema jednoj staroj izreci, merak nema cenu i zbilja, svako ko se zaputi u Niš, brzo će se uveriti u to. U poređenju sa ostalim balkanskim prestonicama i gradovima, gastronomska ponuda Niša je izvanredna i neverovatno povoljna. Uz brojne šarmantne srpske kafane, Kazandžijsko sokače je nezaobilazna ulica kako za one koji uživaju u hrani, tako i za one koji obožavaju dobar provod“, navodi Savković.

On preporučuje svima koji dobro poznaju omiljene balkanske poslastice - ćevape i pljeskavice, da ne propuste da probaju nadaleko poznata rebarca na kajmaku u kafani „Kod Rajka“ (cela porcija košta manje od četiri evra) ili se upuste u avanturu otkrivanja slasnih butkica umotanih u kupus, zapečenih sa domaćom slaninicom u etno restoranu „Čardak“ (porcija, takođe, košta manje od četiri evra). 

Ako si pravi fan bureka, trebalo bi da znaš da širom Balkana postoji nekoliko verzija ovog omiljenog peciva, ali onaj burek iz okrugle tepsije, koji potom najčešće biva sečen na četvrtine, ubedljivo je najpopularniji. I za slučaj da to ne znaš, nastao je u Nišu u 15. veku te zbog toga ne propusti priliku da dan započneš posetom Kalinki, maloj, ali dobro poznatoj pekari koja pravi najbolji burek u gradu, preporučio je Savković.

Piše Savković i o Niškoj banji sa pet mineralnih izvora sa kojih je u vreme Konstantina Velikog voda nošena sve do Medijane, ističe da su Jelašnička i Sićevačka klisura savršeno mesto za uživanje u netaknutoj prirodi, zavisnici od adrenalina mogu da biraju da li žele da se oprobaju u slobodnom penjanju ili paraglajdingu, a preporučuje i posetu impresivnoj Cerjanskoj pećini, koja se nalazi na 14 kilometara od Niša. 

Za kraj Savković je predložio turistima da pre nego što napuste Niš, poslednju čašicu meraka ispiju u obližnjem vinskom podrumu Malča, koji je star više od sto godina.