Karahantepe, još jedno važno nalazište neolita u Turskoj
ŠANLIURFA: Arheološko nalazište Karahantepe, po vremenu nastanka i obliku zdanja blisko poznatijem Gobeklitepeu, jedno je od najvažnijih otkrića u poslednji deset, 15 godina na području jugoistočne Turske, ocenjuje arheolog Nedžmi Karul.
Oba nalazišta upotrebljavana su od oko 9.500 do 8.000 godine pre nove ere, imaju slična ovalna zdanja i u njima brojne stubove u obliku slova T, ali dok su temelji Gobeklitepea od komada kamena, novina Karahantepea je osnova uklesana u stenu, naveo je turski stručnjak.
Nekoliko desetina novinara iz svih delova sveta među prvim su strancima koji su u petak imali priliku da na poziv Ministarstva kulture i turizma Turske posete neolitsko nalazište uočeno 1997. godine u udaljenoj brdovitoj oblasti u široj okolini grada Šanliurfe.
Arheološki radovi na Karahantepeu počeli su tek pre dve godine, a Karul je, odgovarajući na pitanje agencije Tanjug dokle se trenutno stiglo, oprezno ocenio da je iskopano možda tek "jedan posto" veoma prostranog brda i nalazišta, koje se nalazi nedaleko od sirijske granice.
Značaj Gobeklitepea, čije je iskopavanje traje od 1995. godine, i nedalekog Karahantepea leži u njihovom istovremenom povezanom razvoju kao mesta u gornjoj Mesopotamiji, koja su pored obrednih delova imali i prostorije za stanovanje, u doba kad su ljudi bili tek lovci i sakupljači.
"Sa Gobeklitepe smo imali jedan primer za tumačenje prošlosti. Sada imamo (sa Karahantepeom) drugi, drugačiji pogled. Pored Gobeklitepea i Karahantepea počeli smo iskopavanja još nalazišta u blizini, i biće ih ukupno 12", rekao je Karul.
Dok su na brdu Gobeklitepe pronađene brojne kamene figure životinja, i njihovi reljefi uklesani na stubovima koji idu i do pet i po metara visine, Karahantepe ima manje stubove, a kao novinu donosi i u kamenu isklesane ljudske glave u prostorijama.
Prema rečima Karula, na Karahantepeu je do sada pronađeno oko 250 T stubova, a uz glavno ovalno zdanje prečnika osam i dubine dva metra, nalazi se povezana manja prostorija sa 11 falusnih kamenova, koju su stanovnici punili vodom do određenog stepena, kao bazen.
"Šta se dešavalo u toj prostoriji je vrlo složeno pitanje. Mislim da je još rano za tumačenja, ali moglo se raditi o nekakvom obrednom prolazu", ocenio je profesor praistorije na Istanbulskom univerzitetu i rukovodilac iskopavanja na Gobeklitepeau i Karahantepeu.
Dok ne bude kao Gobeklitepe otvoren za javnost, arheološki Muzej u Šanliurfi mesto je na kome su izloženi predmeti iz Karahantepea, među kojima je nekoliko kamenih skulptura sa prepletenim ljudskim i životinjskim likovima.
"Arheologija ne mora da prati turizam, ali svi imaju pravo pristupa na nalazište. Uradićemo ono što možemo da ga otvorimo za javnost. Trebaju nam još meseci...Možda ćete moći da dođete ovde sledećeg leta", rekao je Karul stranim novinarima prilikom obilaska Karahantepea.
Izložbu posvećenu Karahantepeu je u četvrtak obišao turski ministar kulture Mehmet Nuri Osroj, koji je u Muzeju ŠSanliurfa svečano otvorio projekat "Kamena brda" (Taš tepeler).
Zadatak "Kamenih brda" je da se pod tim skupnim imenom brendira i bolje predstavi svetskoj kulturnoj i turističkoj javnosti 12 neolitskih nalazišta jugoistočne Turske.
