Kako biti turista u svom gradu: Kej - najlepše novosadsko šetalište

Šetnju dugu pet kilometara, koliko je dugačko najlepše novosadsko šetalište, preporučujemo da počnete od Studentskih domova i polako idete ka mostovima, gde je Kej ipak najlepši sa pogledom na svetlucavi Dunav i Petrovaradinsku tvrđavu.

Ukoliko krećete od samog početka (ili s kraja, kako vam drago), srešćete mnogobrojne kupače koji su se uputili na Štrand i taj deo keja je, osim dela kod mostova, najposećeniji. Ispred ulaza u Štrand često ume da se napravi i red, ali ljudi vole da se osveže i u omiljenom kafiću “Beza”.

Malo dalje kada nastavite, a usput ćete naići na mnogobrojne bicikliste, koji vole da pogledaju i na merač koji je postavio Grad koji su po redu, ili one na rolerima, pa i skejtu, nalazi se i teretana na otvorenom, ne jedina, gde rekreativci i sportisti rado provode vreme i koja gotovo nikad nije prazna.

Kafe-brod “Cepelin”, odakle i počinje Kej žrtava racije, već dugo važi za mesto gde Novosađani vole da svrate na kafu, ali gde se održavaju i svirke, književne večeri, predstave, rođendani, pa i venčanja.

Ovaj prostor je omiljeno i mesto studentima, jer se nalazi nadomak novosadskog Univerziteta, kada žele da prekrate vreme između predavanja, pa i da preskoče po koje i uživaju na Dunavu. Pogled na Tvrđavu čini da se na donjem nivou broda uvek traži mesto više, te su sve češće rezervacije stolova, jer se mesta do same reke, uvek “razgrabe”.

Ipak, i bez rezervacije, u sred ili nakon šetnje Kejom, svratite na “Cepelin” i popijte kafu, a savet kuvara je da probate junetinu ili lososa, koji važe za specijalitete.

Sunčani kej do dela Keja žrtava racije ima oko 1,6 kilometara, a usput se može videti i nova tabla na kojoj piše da je to šetna staza Jovana Dejanovića, te teniski tereni, još jedna teretana na otvorenom, ali i kereća (divlja) plaža na kojoj se vide i kupači ili oni koji su samo došli da se osunčaju na peškirima ili stolicama, koje su poneli sa sobom. Psi su ipak na ovom delu najbrojniji, kako zbog plaže, tako i zbog parka kod Rektorata, gde drveće pruža zasluženi hlad.

Od omiljenog broda na Dunavu “Cepelin”, gde nećete zažaliti ako napravite pauzu za kafu ili jelo, do mosta Duge, prostire se Kej žrtava racije sa spomenikom stradalima u Drugom svetskom ratu, ali sada i omiljeno mesto mladih noću, koji sede na bedemu, puštaju muziku i nekada malo i galame, ali mladosti je (bezmalo) sve oprošteno.

Najpopularnije novosadsko kupalište Štrand ove godine je posetilo manje ljudi zbog koronavirusa, što ipak nije smanjilo ljubav Novosađana prema najlepšoj gradskoj plaži.

Akcija „Humanitarni ponedeljak” i dalje je na snazi, u okviru koje se novac umesto kupovine ulaznice daje za lečenje kome je potrebno. Ako ste samo u prolazu ponedeljkom i nemate nameru da se okupate, posetite Štrand bar na kratko i učinite dobro delo tog dana. Takođe, prošetajte se uređenim zelenim travnjacima na kojima ćete sigurno videti školarce i studente kako se preslišavaju, ili penzionere koji uživaju u kartanju, pa dečicu koja ne znaju da li će pre da se igraju na igralištu ili prave kule i zamkove od peska. Ukoliko imate malo vremena, obratite pažnju i na imena ulica gde se nalaze kabine i zabavite na kratko, jer imena nose nazive cveća. I ne zaboravite da popijete vodu sa česme.

Tih nekoliko gutljaja, uvek najlepše rashladi. Možete i popiti limunadu na plaži i posmatrati sremsku stranu i čamce koji plove Dunavom, to su samo predlozi, a vi osmislite svoje “štrandarenje”.

Pogled na Petrovaradinsku tvrđavu sa ove tačke je nestvaran, a Dunav koji se presijava na letnjem suncu samo doprinosi slici da zaista živimo u prelepom gradu u kome treba što više da se ponašamo kao turisti.

Da mu se divimo, jer to zaista zaslužuje. Ovaj deo Keja, koji se dalje nastavlja u Beogradski kej je zaista i najsređeniji, sa velikim drvenim klupama u puzavicama i cveću, za one koji žele da uživaju u pogledu, ili samo da predahnu kratko.

Novosađani su od keja napravili svojevrstan korzo, pa u bilo koje dana da prošetate, videćete i šetače pasa, doterane frajle, ali i one koji uživaju u vožnji biciklima, ili trče po tartan stazi, najdužoj u gradu.

One koji yogiraju videćete zapravo i nekoliko puta u toku svoje šetnje, jer su Novosađani poznati po treninzima i dobroj figuri, pa se čini da im pet kilometara ne predstavlja neki izazov.

Bronzana kompozicija „Porodica“, visoka četiri metra, koja se nalazi na Keju žrtava racije, delo vajara Jovana Soldatovića, spomenik je sa najviše emocija u gradu. Ovaj spomenik podignu je u znak sećanja na masovno stradanje više od hiljadu građana Novog Sada u „januarskoj raciji“, koja je trajala od 21. do 23. januara 1942. godine. Na mestu gde su Novosađane streljali i bacali u ledeni Dunav, podignut je spomenik posvećen žrtvama stradalim u Drugom svetskom ratu.

Spomenik je otkriven 1971. godine, što znači da iduće godine puni tačno četiri decenije, a početkom 1992. upotpunjen je sa još 78 bronzanih ploča, koje je takođe izradio Soldatović.

Na četiri ploče, od kojih su tri sa tekstom na srpskom i jedna na hebrejskom jeziku, ispisane su informacije o samom događaju, a na 66 ploča imena ubijenih ličnosti. Između ploča sa tekstovima nalaze se ploče ukrašene simbolima davidove zvezde, krsta i ocila. Ispod spomenika se nalaze ploče sa tekstvima na srpskom, mađarskom, slovačkom i hebrejskom jeziku.

Taj spomenik je restauriran pre dve godine, a svake godine Novosađani odaju počast palim žrtvama donoseći cveće na ploče na godišnjicu.

Noću, kada Tvrđava sija, a svetla na mostovima se upale, mogu se videti i mnogi zaljubljeni parovi kako štrapaciraju uz reku, ali i porodice koje su došle da se opuste i prošetaju po najlepšem delu grada.

Deo ka Žeželjevom mostu, uz koji se nalazi i košarkaški teren, čini se najmirniji, kao da pred kraj šetnje šetači posustanu, ili su ipak prešli preko nekog mosta na drugu stranu, da naprave krug i još malo uživaju u pogledu na Dunav. Svakako noću su najbrojniji mladi, koji uživaju uz reku i gde je leti temperatura ipak za nekoliko stepeni manja, nego na vrelom betonu.

Stranu pripremila: Maša Stakić