Bukurešt, grad visećih kablova

Nekome ko prvi put dođe u Bukurešt, posebno sa zapada, odmah upada u oči da u jednoj metropoli zemlje koja je članica EU na svim zgradama vise kablovi i to potpuno neskriveno.

Gotovo nijedno zdanje nije pošteđeno visećih kablova na svojoj fasadi, koji od zgrade do stubova vise i kvare svaki pogled, a nema ih jedino na novijim zdanjima.  

U zapadnim zemljama članice EU takva „šuma“ kablova ne bi mogla da se vidi ni u najmanjem mestu, a kamoli u nekoj od metropola.

U Nemačkoj ili Austriji za viseće kablove stanari tih zgrada platili bi velike kazne, a „estetski nesklad“ bio bi odmah uklonjen. 

Međutim, u Bukureštu, iako se radi o gradu u EU, nema strogih zapadnih propisa vezanih za izgled i održavanje zgrada.

Rumunima, stanovnicima Bukurešta, gomila visećih kablova na zgradama nije ništa nenormalno i oni se čude kada neko to primeti i upita ih za njih. 

Kako je objašnjeno, kablovi su posledica nedovršene restitucije, zbog čega se odustalo se od kopanja dovoda kablova sa ulice, ali i njihovog skrivanja bušenjem voda u fasadi. 

Inače, Bukurešt je i grad u „urbanističkoj tranziciji“ s mnoštvom dizalica i zdanja u izgradnji, brojnih modernih kafića, restorana, ali i urušenih zdanja.

Glavni grad Rumunije ima više od dva miliona stanovnika, a njegov glavni simbol je svakako impresivna zgrada parlamenta. 

Odmah preko puta parlamenta, zdanje koje je teško u potpunosti obuhvatiti kamerom u jednom kadru, oko bulevara koji krase brojne fontane, nalaze se zgrade na kojima vise kablovi, koji vode do bandera na kojima su „upetljani“ u gomilu.

Vidi se da je Bukurešt tek od skoro počeo da se posvećuje turizmu i eksploataciji svog nasleđa, a pre svega stavljajući u prvi plan Vlada Cepeša, u legendi poznatijeg kao grof Drakula. 

Tako i u Bukureštu na više mesta može da se nađe njegova bista, ali i ime, jer je to nešto po čemu je Rumunija poznata u svetu.

Ime šestog grada EU po broju stanovnika po prvi put se pominje 1459. godine, kada je Bukureška citadela postala rezidencija vlaškog kneza Vlada III Cepeša, čuvenog Drakule.  

Četiri veka kasnije ceo region se oslobađa od Otomanske imperije i 1881. godine nastaje Kraljevina Rumunija, a Bukurešt postaje glavni grad i tada počinje njegov arhitektonski procvat. 

U periodu između dva svetska rata Bukurešt dobija nadimak „Pariz istoka“, a danas je mešavina starih i novih stilova. 

Ovaj grad koji danas ima više od dva miliona stanovnika, a još 1931. imao je nešto više od 600.000, krase dva velika bulevara, a veliki deo zgrada izgradili su strani arhitekti, pre svega Franzuci i Italijani, a i sami rumunski arhitekti negovali su stil sličan francuskom.  

Tako i Bukurešt ima svoju Trijumfalnu kapiju, a poznat je i po brojnim parkovima, od kojih je najpoznatiji park Cismigiu s veštačkim jezerom.