Prečanska leksika: Žetelački rečnik

Sada je to rutinska buka i huka, kratkotrajna, ali ipak prašnjava, moćnih kombajna s otkosima čak i od devet metara (merio koracima onomad na Sajmu), ali je još pre pola veka bio težak i brižan zadatak. Trajao je i duže od sedmice, leđa su pucala pod vrelim julskim suncem, često se gledalo u nebo da se preduhitri oluja, pljusak, led…

Sigurno će i ovoga leta biti svetkovina s prikazom starih žetelačkih poslova i alata, pa evo malog podsetnika na takozvane ključne reči tokom kosidbe pšenice belice, naše hraniteljke. Bilo bi dobro da ih domaćini svečanosti glasno i jasno predstave gostima (možda i nešto odštampaju), naročito novinarima, jer će ih mnogi prvi put čuti, možda i prećutati kao nepoznate, a možda i pogrešiti jer se desilo (recimo) da se krstine nazovu „krstačama”, a manila proglasi kudeljnim kanapom.

Risari: Grupa žetelaca koji kose tuđe žito. Za ušur (deo letine) ili novac, već prema pogodbi. Obično sastavljena od četiri do sedam-osam članova. Odrasli muškaraca kose, a žena i dece kupe, vezuju i denu snopove.

Tolja: Prut debljine prsta, savijen kao luk za strele, od drške na kosi do grivne, na koji naleže pokošeno žito pa lepše pada u otkosu.

Vodir: Držač za vodu dužine do 25 centimetara, načinjen od roga, drveta ili pleha. U njemu kosac za pojasom drži gladalicu (brus), kojom povemeno oštri kosu, a to (navodno) bolje čini kada je kamen vlažan.

Rukovedati: Sakupljati pokošeno žito iza kosca. Obično to čine žene srpom. Prigrle rukovet pa je polože preko prostrtog užeta (uzice). Dva rukoveta – jedan snop.

Uže od žita: Pravi se u rano jutro dok je žito vlažno od rose. Upletu se dva struka od po petnaestak slamki sa zamaknutim vrhovima i omlaćenim zrnom. Slažu se u snopove od po 12 komada i čuvaju pokrivena da se ne osuše, a deca ih raznose po njivi i šire (steru) tako što stanu na jedan kraj užeta. Posle snopove vezuje najjači član risarske ekipe.

Krstine: Vezani snopovi se na kraju posla sakupljaju u gomile i slažu u formi krsta, s vlaćem u sredini. Veličina krstina zavisi od širine njive i roda. „Devetke” imaju po dva snopa u visini i gornji na vrhu, velike krstine broje 18 snopova. Dole je „kurjak” a gore snop zvani „pop”, koji se vezuje s nekoliko strukova žita za snopove ispod, okrenut je korenom prema zapadu, odakle obično dolaze oluje. Kada se žito sadene, bandigazda ili pravi gazda zna u snop koliko ima roda.

Babica: Mini-nakovanj, uglavljen u manji panj na kojem kosac (obično u podne) otkiva kosu. Tanji je i oštri vrhom čakanca. Neophodan posao koji svi mrze jer se obavlja uglavnom dok se odmara ili obeduje.

Pleva: Podukt žetve, tj. vršidbe, koji više ne postoji. Ovojnica oko zrna, koja se nekad odvajala gaženjem na gumnu ili rešetanjem i vejanjem u vršalici (drešu). Pleva se pažljivo skupljala i čuvala jer je imala višekratnu upotrebu. Kao stočna hrana (pomešana s mekinjama, prekrupom, osoljena, ovlažena) te građevinski materijal pomešana s blatom i goveđom balegom. Sad ostaje na njivi i razveje je vatar, jer je kombajni ne sačuvaju.

Manila: Kanap od vlakana jedne vrste palme, sisal-vezivo, uvožen u Evropu s Dalekog istoka, pa otuda ime. Ušao u modu kad su između dva svetska rata žeteoce počele da smenjuju samovezačice. Klupko manile s rupom u sredini je nasađeno na držač, a mašina je sama vezivala pokošene snopove. Amiši u SAD još uvek žanju žito (češće zob) tim mašinama.

Metrovka: Procena roda žita uzimanjem vlaća (klasja) s površine od jednog kvadratnog metra. Srećom, kratko trajala, a u doba obaveznog otkupa („obaveza”) tokom posleratne izgradnje, pedesetih godina. Ostala u ružnoj uspomeni tzv. privatnicima, paorima koji nisu hteli ući u zadruge.

Pavle Malešev