okoTVoko - Top gan na srpski način
Otkako je krenuo treći serijal domaće serije „Vojna akademija“ koji emituje Radio televizija Srbije, priča o kadetima vojnim ne silazi sa prvog mesta gledanosti u našoj zemlji. „Akademci“ su tako potisnuli i večne kandidate za prvo mesto – Drugi dnevnik i „Slagalicu“, pokazujući tako da su scenaristi Boban Jevtić i Milan Konjević, kao i režiser Dejan Zečević pogodili ukus publike koja više voli filmsko od pravog ratovanja, baš kao i filmske ljubavi, umesto onih rijaliti, na komšijskoj Hepi televiziji.
Šta toliko privlači gotovo tri miliona gledalaca pred ekrane svake subote uveče, u vreme kad se prikazuje „Vojna akademija“? Priča je to o mladosti, odrastanju, u kojoj dobro možda ne pobeđuje uvek, ali se poštenje, trud i rad isplate. Još kad je začinite svežim glumačkim licima, pošalicama i zanimljivim situacijama, dobijate priču koja vas drži prikovane za ekrane. Nema tu mnogo mudrosti, uostalom, to se i ne traži kod ovakvog tipa televizijskog programa: ulepšana slika srpske stvarnosti, u kojoj vojnici početnici žive u prostranim, novim stanovima samo od svoje plate, uravnotežena je izbegavanjem preterivanja u prikazivanju međuljudskih odnosa. Za razliku od sličnih holivudskih uradaka, gde glavni glumci neizostavno na kraju završe u krevetu, ako ne zajedno, po principu „skoro svako sa svakim“, u „Vojnoj akademiji“ radnja je podređena insistiranju na kolektivu, drugarstvu i starovremskom partizanskom duhu koji, čini nam se, još nije napustio Vojsku Srbije ni u stvarnosti.
Zato je ova serija za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije učinila mnogo, bacivši toplo svetlo na njihov rad i odnose. U situaciji u kojoj su mladi uglavnom na birou, bez veće šanse da sopstvenim snagama nađu uhlebljenje, priča o stalnom poslu, sigurnoj plati, zanimljivim angažmanima u zemlji i inostranstvu, deluje toliko privlačno da se beleži prava navala na konkurse za posao Vojske Srbije.
Ne treba da čudi tolika popularnost serije s „uniformama“ u glavnoj ulozi, a Holivud i ovde ozbiljno prednjači. Još od čuvenog „Meša“, koji je opisivao američke vojnike u Vijetnamu, pa sve do današnjih „Mornaričkih istražitelja“, „Poslednjeg broda“ i „Mornaričkih advokata“, priče o hrabrim vojnicima koji stavljaju glavu u procep braneći nevine civile u vrhu su gledanosti, a neke od tih serija emituju se više od deceniju. Ni filmovi nisu dalje odmakli: čuveni „Top gan“ naručila je američka vojska kako bi privukla vojnike po ugovoru, a film je prevazišao sva očekivanja i svrstao se među najgledanije svih vremena.
Filmska industrija odavno je shvatila da patriotizam dobro može da se iskoristi, a ako producenti i „naručioci radova“ zatraže, bogami i potpali. U tom poslu koriste se raznim trikovima, baratajući ljudskim strahom od rata i nepoznatog, izmišljajući usput neprijatelje. Tako su Rusi još od Hladnog rata glavni holivudski negativci, koje iz scenarija ne mogu da izbrišu ni uvek aktuelni muslimani teroristi i Srbi ratni zločinci, mada prste ponekad umešaj i kineska mafija. No, kako je za Holivud samo nebo granica, u poslednje vreme američka vojska najčešće se bori protiv - vanzemaljaca. I pobeđuje, naravno.
„Vojna akademija“ za sad je imuna na IT-ja, Stvora i Predatora. Nadamo se da će tako i ostati.
Ivana Vujanov
