okoTVoko Srpski let iznad kukavičijeg gnezda

Prođite ulicom pa ćete viditi da je ovde let iznad kukavičijeg gnezda. I pored frke koju je digla u medijima, Snežana Dakić nije dobila ni pisma ni razglednice. Snežana Dakić je gađana granitnom kockom. To je jedan od bezbroj primera nasilja koje je postalo legitimno. Preti se putem društvenih mreža. Blok je zakon.

Ovde je zabranjeno reći reč psiholog i psihijatar ali se zato na društvenim mrežama motivacionim govorima bave nestručna lica. I dok oni pričaju o cveću i proleću i daju motivacione govore, stručnjaci se ne pitaju za mišljenje. I ko šta nema da radi, taj ode u lajf koučeve ili stručnjake opšte prakse. I ako nema mehanizma da se zaštitimo od ljudi koji nisu u vinkli, Laza Lazarević i Kovin postaju tema za sprdačinu. U ozbiljnom smo problemu. Ovo je odavno postala ludara. Let iznad kukavičijeg gnezda je slaba metafora za ono što gledamo. Mediji u trci za lajk pišu o porodičnim zločinima. Narkomani zvone na vrata žicajući za pare, a sad imamo strah i da prođemo ulici jer ne znate kome će da padne roletna i ko će da vas premlati u saobraćaju i u prevozu. Tu je i etička odgovornost elektronskih medija koji su preneli govor mržnje. I šta je sve prošla Snežana Dakić? Umesto da kao autorka kultne emisije „U trendu” ima vilu s obezbeđenjem što bi bio slučaj u Americi, ovako mora da se prilagođava trendovima i televizijama. Umesto da se ceni šta je sve uradila u sferi praćenje mode, mora snagom Instagrama i svojim imenom da se bori protiv čoveka koji ju je napao i da na storiju objavljuje u kom je delu grada i u kom prevozu. Mora da skirnšotuje snimke sigurnosne kamere. Može vam se Sneki Daki sviđati ili ne ali ta žena nikada nije imala tabu. Ni o svom braku, ni o svom razvodu. Ta žena se zapitala da nije u pitanju socijalna razlika pa je postala žrtva nasilja ali nasilje nema opravdanja. Od Politike, preko BK, Pinka, Hepija pa sve do Ženske televizije, Snežana Dakić je dobro osetila šta znači proces užasnih medijskih promena koje doživljava naše društvo. Smirenost sa kojom je istupila u medijima, govori koliko je koleginica radila na sebi i svom duhovnom razvoju. Ali kad i ovde psihijatri imaju problema sa svojim naslednicima, mi smo u ozbiljnom problemu. Nikad ne znamo kad će problem da zakuca. Meni samo ostaje da plačem za vremenima kada smo gledali ekskluzivne reportaže Snežana Dakić i kada smo se bavili modom i lepim stvarima. Sada se bavimo samo nasiljem.

Morate znati da ako vam se neko ne sviđa, ne možete ga tući, mrzeti anonimno preko tastutre ili bosti vudu lutke. Morate shvatiti da za vašu nesreću nisu drugi krivi. I da su jedini lekovi, odgovarajuće zdravstvene institucije. To što je ludilo i besnilo postalo odlika jednog vremena, to što nema altruizma i što je izgleda motka postala glavni argument, to nije postalo samo problem naše poznate novinarke. Ona je imala onu mušku stvar da se suprotstavi nasilniku i da izađe s tim u javnost ali šta ćemo sa onima koji se plaše da ne osvanu u čitulji? Šta ćemo sa onim silnim nesrećnim koji mrze druge, sa depresivnim i nezadovoljnim?

Živeo sam u srećnijim televizijskim vremenima. Zaustavite zemlju, silazim! Ovo što gledam na televizijama, nije dobro za psihu, ni za mentalno zdravlje. Stoga urednici televizijskih kanala čim pustite neko nasilje samo da biste imali rejting ili šer, zapitajte se da li će mečka jednog dana da zaigra i ispred vaših vrata. A Sneki Daki bi mogla da napiše knjigu od Kana do ušivene glave, za samo tridesetak godina rada. Sjaj i beda TV ličnosti u Srbiji. Promene su tolike, da je svima glava u torbi. Ko preživi neće pričati samo će pomisliti da li je ovo bila noćna mora a ne život.

Aleksandar Filipović