okoTVoko Hoćemo li u Šabac na vašar?

Vendi je bila poznata po spotu „Ja imam Šanu, Šana ima manu”. E, ta ista Vendi je bila srpska verzija Sabrine. Nekada davno je glumila u spotu Saše Popovića „Rođena si da mi budeš devojka” sa Sekom Sabljić i Ivanom Bekjarevim. Vendi je uspela nemoguće. Da matira uvek inspirativnu Maju Nikolić u emisiji Ami-Dži šou. Uspela je i u tome da Sanja Vučić razočara fanove i da dovede u šah mat uvek elokvetnog Predraga Azdejkovića. Kuma prajda Sajsi MC, samo je prevrtala očima. Sutradan, Vendi je nastavila sa turnejom na šabačkom vašaru, gde su se desile nadrealne scene koje ne bi mogao ni Kusturica da režira. Uvek se setim pokojnog Ekrema Jevrića kako je pričao o Vendiju i njene ispovesti u emisiji „Svet plus” o njenoj ljubavi s Vojislavom Šešeljom. Zanimljivo, oboje kad pričaju o toj romansi, crvene kao tinejdžeri.

Ovih dana Vendi promoviše po svim televizijama svoju knjigu „Misterija crne žene”. S obzirom na to da se Vendi predstavlja kao hardkor diva, pevačica, filozof, mislilac i psihoterapeut, odnedavno je i spisateljica. U jednoj emisiji je bila i moja gošća, pošto nisam gadljiv na provokacije i ironična pitanja. Isidora Bjelica je tada nominovala Vendi da bude akademik, a ja nisam dozvolio da proziva pevačice koje nisu prisutne i pitao sam je da li buba Vujakliju napamet.

Vesna Vukelić Vendi je promašila profesiju. Umesto da bude kraljica veselja i da peva erotske pesme „Praćnuo se šarančić” i „Uljez”, ona je trebala da bude političar. Elokventna je, dovoljno demagog. Suviše dobro poznaje sve naše političare i njihove tajne. I poznaje psihologiju ovog naroda jer zna kako da digne i najsterilniju atmosferu. Šator je malo za njene potencijale a izgleda da ona nije ambiciozna da bude vođa nego je tu samo da zabavlja narod. Ali takvi smo mi. Ako se Zorici Marković na Farmi objašnjava Haški tribunal, ako se o ljudskim pravima priča iz prizme cirkusa - prekida se ona tanka linija između ozbiljne politike i estrade. Estrada postaje politika i politika je estradna. U tom smislu sve naše televizije nemaju alternativu jer se sve svodi na neki štos, geg, skretanje pažnje... I nema razlike između treša i kiča i šunda. Srbija je jedna velika medijska papazjanija.

Vendi je mogla i više i bolje. U Amidži šouu je pokazala koliko je opasna kad uzme banku i da joj nema ravnog sagovornika na estradnoj sceni. Sad što Vendi peva jednu te istu pesmu kao pokvarena ploča to je već do zemlje i mentaliteta. Ne treba stoga nikoga da šokiraju slike koje dolaze sa šabačkog vašara. To su slike koje odlično predstavljaju naš mentalitet i zato se svake Nove godine emituju „Tesna koža” i „Žikina dinastija“. Slike sa vašara - bucmaste razgolićene osobe i porodice koje konzumiraju prasetinu uz taj prljavi striptiz. Sa Zadrugama, Parovima i Farmama ceo život nam je postao šator. Gde su čedna vremena Doma sindikata i Folk parade. Šator sa falširanjem i butkicom na izvolte izgleda ostaje tradicija koju će bilo ko teško srušiti. Ali taj fenomen je na televiziji uvek bio samo jedna reportaža od tri minuta. Sada postaje glavni program. Sve je to postala jedna estradna čađava mehana.

Aleksandar Filipović