NININE MUSTRE Provodnik
Do nedavno su senzitivni ljudi čije objave redovno pratim, davali izveštaje o snažnim „talasima“ energije što iz Sunca, što iz ko zna kojeg dela kosmosa, na svakih par meseci.
Znala sam da to znači da se nalazimo u periodu kada će se smenjivati moja emocionalna stanja. Dešavaće se nepreviđene, na prvi pogled neprijatne situacije. Delovaće mi da je svet po ko zna koji put poludeo i mnogo će mi toga biti nejasno. Vremenom sam naučila da tek na „drugi pogled“, kada se stvari malo slegnu, mogu da vidim i drugu stranu medalje. Sve su to izazovi da još nešto naučim, da još nešto savladam i da za još koji stepen sebe bolje upoznam, pa da znam šta mi je sa sobom činiti dalje.
U poslednje vreme, tek poneko daje takve izveštaje. Svi su kao jedan (iako su sa različitih krajeva sveta) počeli da govore o tim velikim energetskim uticajima na svakodnevnom nivou. Ono što se nekada događalo na svakih nekoliko godina, ili meseci, počelo je da se događa na svakih nekoliko dana, pa i na nekoliko sati! U jednom se danu izdešava toliko toga, da uveče pred spavanje, kada se podsećam kakav mi je bio dan, ne bih li se zahvalila na svemu, deluje kao da pravim retrospektivu od nedelju dana, a ne od 12 sati.
Čini mi se povremeno kao da sam slamka na nekoj livadi koju vetar bacaka tamo – vamo, kiša je kvasi i savija, sunce je prži, hladnoća stvrdnjava i to sve u roku od nekoliko sati. A slamka (ja) sve to stojički podnosi i samo radi ono što je jedino potrebno da radi – postoji. Ja postojim. I sve mi više poruka stiže da je to i jedino što bi trebalo da uradim po bilo kom pitanju. Da postojim. Kao i slamka što ima svoju svrhu, tako i ja imam svoju. Tu sam da radim ono zbog čega postojim. Ne postojim zbog toga da bih se brinula, da bih se nervirala, da bih strahovala i paničila. Ne. Ja postojim zbog svega onoga zbog čega se osećam živom. U mom slučaju, ono što čini da se osećam živom je svesno disanje, u prirodi uživanje, samoosvešćivanje, u svakom smislu napredovanje, sebi i drugima pomaganje na one načine na koje mi najviše „leži“, a to je kroz pisanje, i snimanje emisija o srcu bliskim temama.
Poruke koje dobijam mi govore da je najbolji način da direktno učestvujemo u promenama na planeti, da radimo ono za šta smo rođeni. Ja sam rođena za ovo što radim, to znam, jer u tome beskrajno uživam. Na taj način kroz sebe propuštam sve one energije koje dolaze na planetu, da bi je okupale, osvetlile, od mraka oslobodile i na svaki mogući način pročistile.
Lep je taj osećaj da ništa ne moram, osim da postojim tako što sam to što jesam. Kada god osetim neku nelagodnost, a bez vidljivog razloga, ja pomislim da planeta zove upomoć. Tada zastanem, duboko udahnem i veselim se što dopuštam da kroz mene prođu ti talasi, ma kako uzburkani bili.
Poneki me talas uhvati nespremnu (nesvesnu) pa me zapljusne ili čak prevrne, ali se brzo vratim sebi i svojim mirom doprinesem da se mulj slegne i voda razbistri. Ma kako se čudnim činilo, ja sam samo provodnik koji pomaže da se planeta pročisti. Pa, drage kolege provodnici, dajte da se svi malo brže osvešćujemo, pa da se usput lepo i provodimo, dok taj važan posao radimo.
