NININE MUSTRE: Dva sveta

Zamišljala sam kako bi to moglo da izgleda jednog dana, kada se desi. Kako će to da se razdvoje ljudi, da jedni žive u jednoj dimenziji, a da drugi imaju mogućnost da se „prebace“ u drugu? Danas, nekoliko decenija kasnije, jasno uviđam da ta promena ne može da se desi „jednoga dana“ nego se dešava polako, postepeno... I to samo unutar svesnosti pojedinca, a onda i određenih grupa bića kojima je taj pojedinac nekim od svojih izbora, odlučio da pripada. Drugim rečima, spolja skoro sve izgleda kao i do sada, ali kada se malo zagledamo u sebe, sve se menja. Baš sve.

Kada se oslanjam na sredstva informisanja, jasno je da je sve po starom. U stvari nije sve po starom, nego je sve gore: ubistva, samoubistva, zveckanje oružjem, poplave, požari, veličanje prostakluka i budalaština, neobjašnjiva potreba za serviranjem, a sa druge strane konzumiranjem skandaloznih vesti i svih vrsta zastrašujućih prognoza. A kada se malo pažljivije zagledam u sebe, kao i u svoju bližu okolinu, pa to je sasvim jedan drugi svet. Neki divni, dragi i nasmejani ljudi okupili su se na jednom meni jako važnom rođendanskom slavlju. Celog tog dana i večeri, ovaj svet i život bili su lepi, prijatni i ispunjeni nekim lepim iščekivanjem i radošću. Sutradan, jedan drag prijatelj, saopštio nam je da se zaljubio i ima devojku koja mu baš pristaje. Sada oko sebe šire svetlost zaljubljenosti i nečega novog što donosi prosperitet. Sledećag dana na selu, iz komšijskog dvorišta se čuje graja, mlađi brat je uspeo da nadmudri starijeg i najzad postigne gol, prvi u svom životu. Kakvo ushićenje i radost! A jedna devojčica se upravo ovih dana otisnula od sigurnog oslonca i napravila svoje prve korake u životu. Kakav uspeh! Jedan kućni ljubimac naučio je gde mu stoji posudica za hranu i oduševio svog drugara-gazdu. Cvet hibiskusa se posle nekoliko dana stidljivog nećkanja otvorio i obasjao celu prostoriju svojom lepotom. Pa recite vi sad meni, nije li ovo jedna sasvim druga dimenzija, jedan sasvim drugi svet od onog o kojem izveštavaju mediji? U ovom „mom“ svetu dešava se sve nešto lepo, poučno, radosno, motivišuće, što konstantno izaziva osmeh na licu. Posledica toga je da je sve manje zdravstvenih tegoba, sve više prostora za kreativnost i da se bavim onim što volim da radim, a tu se tek otvara široko polje mogućnosti. 

Uvek se nađe neko da mi kaže da se od toga (ovog mog sveta) ne živi. A ja se pitam da li se od onih iritirajućih vesti živi? Da, živi se i od jednih i od drugih, ali zavisi u kojoj dimenziji. Živimo na istoj planeti, ali su naše stvarnosti različite i zavise isključivo od toga na šta obraćamo pažnju. Sistem u kojem živimo, očigledno se raspada, ali to ne brine one koji su shvatili kako da pređemo u drugu dimenziju: samo da primetimo na šta se fokusiramo, da svesno i duboko dišemo i da u promenama sebe i svoje percepcije uživamo.  

Nina Martinović Armbruster

WWW.ninamartinovic.com