Željko Joksimović: Sa Tominim pesmama živim i danas

Poznati pevač, kompozitor i producent ovog filma komponovao je za „Tomu“ i novi kafanski hit, pesmu „Ponoć“, koja je po zamisli Dragana Bjelogrlića, napisana kao nikada otpevani duet Tome Zdravkovića i Silvane Armenulić. Joksimović nam je ispričao da je Bjelogrlić imao ideju da ta pesma zvuči staro, ali da je nova i da bude novi muzički hit.

– To je bila formula, a ja sam pokušao nešto da izmozgam. Napravio sam prvo taj refren, koji je onako bio odmah udica, bio je veoma pamtljiv, ali imao sam problem ko će da napiše tekst. S obzirom na to da ja ne pišem tekstove razmišljao sam koga bih mogao da pozovem. Setio sam se Tozovca, jer on je i pisao za Silvanu i pevao sa njom. Pozvao sam ga da napravimo tu pesmu, napisao je jednu strofu, a ja sam, nećete verovati, napisao refren (smeh). On mi je rekao da je to velika udica. Čini mi se da smo možda napravili pesmu koja je povratak nečemu što je kvalitetno i skladno, s obzirom na to da smo mi ljudi koji vole lepo i reaguju na skladne harmonije i na ono što je prijatno za čuti. Mislim da smo u pravom trenutku objavili ovu pesmu. I sad, čak i ja, kao neko ko ne prati često Jutjub u smislu tih trendinga, znajući da njega kreira grupacija ljudi koja nije trenutno u mojoj sferi interesovanja, vidim da smo i tu uspeli da napravimo veliki uspeh. Pokazali smo da jedna pesma, koja je kvalitetna, uvek ima prođu i da publika to voli – ispričao je na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin Željko Joksimović.

Znajući to kakve su pesme trenutno hit na Jutjubu, jeste li očekivali takav uspeh pesme „Ponoć“?  

– Nisam očekivao. Bio sam siguran da je ovo film za ljude od 35 i više godina, za one koji pamte Tomu. Imate dece koja ne znaju ko je Toma Zdravković, ni Silvana Armenulić, pa smo se plašili da oni to neće percipirati na pravi način, a onda smo, sasvim slučajno, saznali na projekcijama da apsolutno to nije tačno i da čak i mlađi koji ne znaju ko je Toma Zdraković znaju njegove pesme, a da ih je ovo samo ponukalo da saznaju nešto o njegovom životu. I s tim u vezi povezujem da pesma komunicira ne samo sa starijom generacijom nego slobodno mogu da kažem i sa mlađima.

Šta biste rekli onima koji ne znaju možda pesme Tome Zdravkovića kakva je bila njegova muzika?

– Siguran sam da će sada, pošto film ima veliki zalet, približiti tu vrstu muzike mlađim generacijama i mislim da je to prava stvar.

Kako doživljavate te njegove pesme koje su veće od života?

– Ja s tim pesmama i danas živim. Ja sam pre svega harmonikaš, a onda sam počeo da sviram i druge instrumente, a tek na posletku sam krenuo i da komponujem i pevam te svoje pesme, što vidim da se ljudima sviđa već dvadesetak godina. I sve je to počelo tako što sam slušao tu vrstu muzike. I konzumirao je. Siguran sam da ne bih uspeo da napravim muziku za ovaj film, a da nisam imao taj bekgraund - da znam te melodije, šlagere, sevdalinke, dvojke... Mislim da je to bio ključ, a mogu slobodno da kažem i moj teren, kada sam komponovao pesmu „Ponoć“. Samim tim sam napravio taj duet, koji je narodni, stari, ali sam ostao pri želji da sve te emotivne scene u filmu budu stavljene u potpuno drugi celofan. Išao sam na neku Francusku i Italiju i mislim da sam napravio potpuni kontrast. To me je i inspirisalo da napravim pesmu, koja je građa filma, i da stavim neki svoj komentar na ono što su uradili reditelj i cela ekipa. Taj komentar je potpuno drugačiji - i mislim da je to isto udica. Mislim da ljudi ne percipiraju „Tomu“ kao narodni film, nego kao jednu melodramu u kojoj ima svega, pa čak i nečega što je belosvetsko.

Koliko je bio zahtevan tehnički deo u pravljenju muzike za ovaj film i pronalaženju pevača koji će kompozicije izneti?

– Imali smo i tu kastinge. Bilo je teško spojiti, pre svega, Marića, koji je bio fantastičan na kastingu i Tomu, koji je, čini mi se, malo drugačijeg senzibiliteta. Uz to, teško je bilo i spojiti glas Ace Pejovića,  koji je hrapaviji od glasa mladog Marića. Mi u filmu pratimo razdobolje od 40 godina - krećemo od 1958. godine kada je Toma komponovao pesmu „Ciganko moja“. Stoga smo morali da podmlađujemo Acin glas u studiju, jer se glas tokom života menja, pogotovo muškarcima. Imali smo i drugog Tomu kojeg pratimo od 1991. godine. Mislim da smo napravili odličan izbor, jer Acin glas jako podseća na Tomin. I nije bilo lagano napraviti da takav opus i takve emocije u pesmama ponovo snimiš, ponovo otpevaš, a da liči i da malo korespondira sa glumcima. Retko ko može da kaže da u filmu čuje Acu. Čini mi se da nema takvih gledalaca. Jak je film i u prvom trenutku kad shvatiš da je to Tomin glas ti ga percipiraš i konzumiraš do kraja filma.

Ipak, ako sam dobro zapazio, u filmu nije samo Aca Pejović pevao. I druge pevače u „Tomi“ možemo da čujemo?

– Da, pesmu „Dotak'o sam dno života“ otpevao je jedan afroamerikanac npr, a, eto, nikome nisam rekao, i ja sam pevao - Kemala Montena, Cuneta i Davorina Popovića. Čuli ste moj glas, što sam dobro zakamuflirao. Davor Jovanović je pevao Tozovca.

Kada ćemo slušati neku vašu novu pesmu?

– Slušaćemo brzo, ja se nadam. U vremenu pandemije sam radio dosta toga. U ovom filmu, nećete verovati, 44 puta se muzika koristi, a da ne kažem da serija ima osam epizoda, što će tek biti iznenađenje, jer građa serije nije ista kao građa filma, to je potpuno drugačija priča, pa i u njoj ima dosta muzike. Uradio sam i jedan instrumentalni album, koji će, ja se nadam, izaći vrlo uskoro za jednog stranog izdavača. Vrlo sam srećan i ponosan na taj projekat, jer sam se tako nekako osećao u periodu stvaranja. Što se mojih pesama tiče ima ih jako puno. Doduše, nisu sve gotove, ali stoje zabeležene tako da čim dođe pravi trenutak ugledaće svetlost dana. Odnosno, kada ovo sve malo utihne i uđe u drugu ili treću brzinu onda ću da se bavim i svojim pesmama.

U kom pravcu će ići vaše pesme?

– U onom da pre svega meni bude dobro kada to pevam, da budem iskren prema mikrofonu i kameri, jer mikrofon i kameru, odnosno, publiku nikada ne možete dobiti na drugačiji način osim onog iskrenog.

Vladimir Bijelić