Жељко Јоксимовић: Са Томиним песмама живим и данас

Познати певач, композитор и продуцент овог филма компоновао је за „Тому“ и нови кафански хит, песму „Поноћ“, која је по замисли Драгана Бјелогрлића, написана као никада отпевани дует Томе Здравковића и Силване Арменулић. Јоксимовић нам је испричао да је Бјелогрлић имао идеју да та песма звучи старо, али да је нова и да буде нови музички хит.

– То је била формула, а ја сам покушао нешто да измозгам. Направио сам прво тај рефрен, који је онако био одмах удица, био је веома памтљив, али имао сам проблем ко ће да напише текст. С обзиром на то да ја не пишем текстове размишљао сам кога бих могао да позовем. Сетио сам се Тозовца, јер он је и писао за Силвану и певао са њом. Позвао сам га да направимо ту песму, написао је једну строфу, а ја сам, нећете веровати, написао рефрен (смех). Он ми је рекао да је то велика удица. Чини ми се да смо можда направили песму која је повратак нечему што је квалитетно и складно, с обзиром на то да смо ми људи који воле лепо и реагују на складне хармоније и на оно што је пријатно за чути. Мислим да смо у правом тренутку објавили ову песму. И сад, чак и ја, као неко ко не прати често Јутјуб у смислу тих трендинга, знајући да њега креира групација људи која није тренутно у мојој сфери интересовања, видим да смо и ту успели да направимо велики успех. Показали смо да једна песма, која је квалитетна, увек има прођу и да публика то воли – испричао је на почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин Жељко Јоксимовић.

Знајући то какве су песме тренутно хит на Јутјубу, јесте ли очекивали такав успех песме „Поноћ“?  

– Нисам очекивао. Био сам сигуран да је ово филм за људе од 35 и више година, за оне који памте Тому. Имате деце која не знају ко је Тома Здравковић, ни Силвана Арменулић, па смо се плашили да они то неће перципирати на прави начин, а онда смо, сасвим случајно, сазнали на пројекцијама да апсолутно то није тачно и да чак и млађи који не знају ко је Тома Здраковић знају његове песме, а да их је ово само понукало да сазнају нешто о његовом животу. И с тим у вези повезујем да песма комуницира не само са старијом генерацијом него слободно могу да кажем и са млађима.

Шта бисте рекли онима који не знају можда песме Томе Здравковића каква је била његова музика?

– Сигуран сам да ће сада, пошто филм има велики залет, приближити ту врсту музике млађим генерацијама и мислим да је то права ствар.

Како доживљавате те његове песме које су веће од живота?

– Ја с тим песмама и данас живим. Ја сам пре свега хармоникаш, а онда сам почео да свирам и друге инструменте, а тек на послетку сам кренуо и да компонујем и певам те своје песме, што видим да се људима свиђа већ двадесетак година. И све је то почело тако што сам слушао ту врсту музике. И конзумирао је. Сигуран сам да не бих успео да направим музику за овај филм, а да нисам имао тај бекграунд - да знам те мелодије, шлагере, севдалинке, двојке... Мислим да је то био кључ, а могу слободно да кажем и мој терен, када сам компоновао песму „Поноћ“. Самим тим сам направио тај дует, који је народни, стари, али сам остао при жељи да све те емотивне сцене у филму буду стављене у потпуно други целофан. Ишао сам на неку Француску и Италију и мислим да сам направио потпуни контраст. То ме је и инспирисало да направим песму, која је грађа филма, и да ставим неки свој коментар на оно што су урадили редитељ и цела екипа. Тај коментар је потпуно другачији - и мислим да је то исто удица. Мислим да људи не перципирају „Тому“ као народни филм, него као једну мелодраму у којој има свега, па чак и нечега што је белосветско.

Колико је био захтеван технички део у прављењу музике за овај филм и проналажењу певача који ће композиције изнети?

– Имали смо и ту кастинге. Било је тешко спојити, пре свега, Марића, који је био фантастичан на кастингу и Тому, који је, чини ми се, мало другачијег сензибилитета. Уз то, тешко је било и спојити глас Аце Пејовића,  који је храпавији од гласа младог Марића. Ми у филму пратимо раздобоље од 40 година - крећемо од 1958. године када је Тома компоновао песму „Циганко моја“. Стога смо морали да подмлађујемо Ацин глас у студију, јер се глас током живота мења, поготово мушкарцима. Имали смо и другог Тому којег пратимо од 1991. године. Мислим да смо направили одличан избор, јер Ацин глас јако подсећа на Томин. И није било лагано направити да такав опус и такве емоције у песмама поново снимиш, поново отпеваш, а да личи и да мало кореспондира са глумцима. Ретко ко може да каже да у филму чује Ацу. Чини ми се да нема таквих гледалаца. Јак је филм и у првом тренутку кад схватиш да је то Томин глас ти га перципираш и конзумираш до краја филма.

Ипак, ако сам добро запазио, у филму није само Аца Пејовић певао. И друге певаче у „Томи“ можемо да чујемо?

– Да, песму „Дотак'о сам дно живота“ отпевао је један афроамериканац нпр, а, ето, никоме нисам рекао, и ја сам певао - Кемала Монтена, Цунета и Даворина Поповића. Чули сте мој глас, што сам добро закамуфлирао. Давор Јовановић је певао Тозовца.

Када ћемо слушати неку вашу нову песму?

– Слушаћемо брзо, ја се надам. У времену пандемије сам радио доста тога. У овом филму, нећете веровати, 44 пута се музика користи, а да не кажем да серија има осам епизода, што ће тек бити изненађење, јер грађа серије није иста као грађа филма, то је потпуно другачија прича, па и у њој има доста музике. Урадио сам и један инструментални албум, који ће, ја се надам, изаћи врло ускоро за једног страног издавача. Врло сам срећан и поносан на тај пројекат, јер сам се тако некако осећао у периоду стварања. Што се мојих песама тиче има их јако пуно. Додуше, нису све готове, али стоје забележене тако да чим дође прави тренутак угледаће светлост дана. Односно, када ово све мало утихне и уђе у другу или трећу брзину онда ћу да се бавим и својим песмама.

У ком правцу ће ићи ваше песме?

– У оном да пре свега мени буде добро када то певам, да будем искрен према микрофону и камери, јер микрофон и камеру, односно, публику никада не можете добити на другачији начин осим оног искреног.

Владимир Бијелић