Uzo Aduba o seriji „Na terapiji“: U redu je ne biti u redu

Nastavak serije se odvija u današnjem Los Anđelesu, a Bruk pomaže novim pacijentima da reše probleme koji opterećuju savremenog čoveka, poput globalne pandemije i aktuelnih društvenih i kulturoloških previranja. Doktor Tejlor se istovremeno suočava sa komplikacijama u privatnom životu. U ostalim ulogama su Entoni Ramos, Lajza Kolon Zajas, Džon Bendžamin Hiki, Kintesa Svindel, Džoel Kinaman i mnogi drugi. Glumica Uzo Aduba ekskluzivno za Dnevnikov TV magazin priča o tome šta je privuklo ovoj seriji, kako se pripremala za ulogu i šta je naučila o medicini.

Šta vas je privuklo ovoj seriji?

- Izazov. Ovaj projekat me je takođe privukao jer nikada do sada nisam u filmovima ili serijama videla da se u nekoj sceni vodi razgovoru o mentalnom zdravlju a da je terapeut neko ko liči na mene. Pacijenti koje vidimo u seriji, presek su toliko različitih iskustava i to me je takođe privuklo projektu.

Kakav je bio osećaj preuzimanja dužnosti od dr Pola Vesterna?

- Iskreno, nisam gledala seriju „Na terapiji” pre nego što sam počela da glumim u njoj i svesno sam se potrudila da je ni ne gledam. Iz nekoliko razloga nisam htela ništa da znam. Svet u kojem se ova sezona odigrava drugačiji je od sveta koga se svi sećamo iz prethodnih sezona. Dakle, znala sam da će biti drugačije i zato sam želela da se uverim da su perspektiva i iskustva koja sam unela novi. Kad su mi poslali scenario, i kada sam videla da u njemu sve vreme dve osobe sede i samo razgovaraju, mislila sam da će sigurno povremeno ustati pa će doći neko drugi. Stoga sam odgledala tu jednu epizodu da bih stekla osećaj za taj format i uverila se da funkcioniše.

Koliko sebe vidite u dr Bruk?

- Uz puno rada, unela sam neke delove sebe i pozajmila od ljudi koje poznajem i iskustava koja imam. Ovo je bilo prvi put da sam se osećala kao da u liku mogu da vidim sebe. I mogla bih da se povežem sa onim s čim se ona svakodnevno susretala. Ali i dalje postoji razlika u ponašanju, ipak, razumela sam njen bol i gubitak.

Imamo crnu terapeutkinju, što je retkost na ekranima, ali ne samo to, imamo crnkinju koja sebi dozvoljava da bude ranjiva i traži pomoć, a koju će publika smatrati moćnom. Da li je to ono što vas je privuklo?

- Definitivno. U njenom radnom prostoru možete videti puno snage i moći i dominacije koje često poistovećujemo sa crnkinjama. Često se zaboravljaju borba, ranjivost, izazovi, prepreke, povrede i teškoće, koju smo i mi iskusili. Ono što smatram sjajnim u ovoj seriji i divnim u pisanju i stvaranju lika doktorke Bruk Tejlor, jeste prikazivanje obe strane njenog života, pođednako.

Kažu autori da vi i Džon Bendžamin Hiki snimite scenu iz prve, bez ponavljanja. To znači da je vaša hemija bila odlična - kako je izgledalo raditi sa glumačkom ekipom?

- Oh, bilo je neverovatno. Mislim na sve, svi su bili fenomenalni. Sa Džonom Bendžaminom Hikijem, u epizodi „Kolin” tempo je bio poput voza i bolje je da budete spremni za to. Jednostavno krenemo i ođednom se nađemo na kraju. Bilo je uzbudljivo kad imaš tu energiju, taj osećaj. A takođe i sa Entonijem, osećate samo kako se „kuva”. Moram biti iskrena, svi su bili neverovatni, imali smo upravo izuzetnu grupu glumaca.

U ovoj seriji je istraženo dosta neverovatnih i integralnih tema - rasizam, privilegija bele rase, neznanje, tuga, seksualnost i seksizam. Šta mislite da će publika „usvojiti” od svega ovoga?

- Nadam se da će publika preuzeti to da razgovor o mentalnom zdravlju nije više onaj razgovor koji treba stigmatizovati. Nadam se da će gledaoci usvojiti da osoba za koju mislite da je savršena možda prolazi kroz nešto i sada, kad se polako krećemo u post-pandemiju, imaćemo bar jednu zajedničku stvar. Mislim da svako ima bar jedan problem. I nadam se da će ljudi shvatiti da razgovor o osećanjima i deljenje onoga što ste prošli nije slabost i da je u redu. U redu je ne biti u redu i u redu je reći ljudima da nisi u redu.

Da li ste morali da se pripremate i kako ste pristupili ovoj ulozi?

Da, naravno. Definitivno sam puno istraživala, imam prijatelja koji je psihoterapeut i licencirani terapeut, s kojim sam razgovarala o tome šta taj posao podrazumeva, ali ne otkrivajući ništa zbog poverljivosti prema pacijentima. To je bilo neverovatno prosvetljujuće iskustvo. Važno je da shvatite kakvo je lice vašeg terapeuta i, na primer, kako da slušate. Uglavnom sam se tako pripremala za onaj deo u seriji koji pokriva različite procese razgovara i metode lečenja.

Da li ste naučili nešto o terapiji i o terapeutima dok ste igrali dr Bruk?

Naravno. Idem na terapiju i nikada nisam razmišljala o tome koliko je težak posao terapeuta. Vi ste tamo jedan sat ili 45 minuta, ali postoji i osoba koja je ušla pre mene, a postoji i osoba koja je ušla nakon mene, a terapeut mora u glavi držati moje stvari, vaše stvari, ko god prođe ova vrata sledeći, istovremeno rešavajući sopstvene izazove i probleme. Ovo je zaista naporan posao, i nije za one koji imaju slabo srce. Zbog ove uloge imam veliko saosećanje sa njima i onim što oni rade.

Kako se osećate povodom emitovanja nove sezone serije „Na terapiji”?

Da citiram Stivena Sondhajma, velikog kompozitora mjuzikla „U šumi”, „uzbuđen sam i uplašen“. Uzbuđena sam što će ljudi gledati seriju, nadam se da će se ljudi povezati s njom. Nadam se da će ođeknuti i da je na neki način usluga i da pokreće raspravu. I dalje sam umetnik na kraju dana, i uvek se nerviram, kao da trema postoji s razlogom. Nije svejedno kada vaš rad gleda ceo svet.