Узо Адуба о серији „На терапији“: У реду је не бити у реду

Наставак серије се одвија у данашњем Лос Анђелесу, а Брук помаже новим пацијентима да реше проблеме који оптерећују савременог човека, попут глобалне пандемије и актуелних друштвених и културолошких превирања. Доктор Тејлор се истовремено суочава са компликацијама у приватном животу. У осталим улогама су Ентони Рамос, Лајза Колон Зајас, Џон Бенџамин Хики, Кинтеса Свиндел, Џоел Кинаман и многи други. Глумица Узо Адуба ексклузивно за Дневников ТВ магазин прича о томе шта је привукло овој серији, како се припремала за улогу и шта је научила о медицини.

Шта вас је привукло овој серији?

- Изазов. Овај пројекат ме је такође привукао јер никада до сада нисам у филмовима или серијама видела да се у некој сцени води разговору о менталном здрављу а да је терапеут неко ко личи на мене. Пацијенти које видимо у серији, пресек су толико различитих искустава и то ме је такође привукло пројекту.

Какав је био осећај преузимања дужности од др Пола Вестерна?

- Искрено, нисам гледала серију „На терапији” пре него што сам почела да глумим у њој и свесно сам се потрудила да је ни не гледам. Из неколико разлога нисам хтела ништа да знам. Свет у којем се ова сезона одиграва другачији је од света кога се сви сећамо из prеthodnih сезона. Дакле, знала сам да ће бити другачије и зато сам желела да се уверим да су перспектива и искуства која сам унела нови. Кад су ми послали сценарио, и када сам видела да у њему све време две особе седе и само разговарају, мислила сам да ће сигурно повремено устати па ће доћи неко други. Стога сам одгледала ту једну епизоду да бих стекла осећај за тај формат и уверила се да функционише.

Колико себе видите у др Брук?

- Уз пуно рада, унела сам неке делове себе и позајмила од људи које познајем и искустава која имам. Ово је било први пут да сам се осећала као да у лику могу да видим себе. И могла бих да се повежем са оним с чим се она свакодневно сусретала. Али и даље постоји разлика у понашању, ипак, разумела сам њен бол и губитак.

Имамо црну терапеуткињу, што је реткост на екранима, али не само то, имамо црнкињу која себи дозвољава да буде рањива и тражи помоћ, а коју ће публика сматрати моћном. Да ли је то оно што вас је привукло?

- Дефинитивно. У њеном радном простору можете видети пуно снаге и моћи и доминације које често поистовећујемо са црнкињама. Често се заборављају борба, рањивост, изазови, препреке, повреде и тешкоће, коју смо и ми искусили. Оно што сматрам сјајним у овој серији и дивним у писању и стварању лика докторке Брук Тејлор, јесте приказивање обе стране њеног живота, пођеднако.

Кажу аутори да ви и Џон Бенџамин Хики снимите сцену из прве, без понављања. То значи да је ваша хемија била одлична - како је изгледало радити са глумачком екипом?

- Ох, било је невероватно. Мислим на све, сви су били феноменални. Са Џоном Бенџамином Хикијем, у епизоди „Колин” темпо је био попут воза и боље је да будете спремни за то. Једноставно кренемо и ођедном се нађемо на крају. Било је узбудљиво кад имаш ту енергију, тај осећај. А такође и са Ентонијем, осећате само како се „кува”. Морам бити искрена, сви су били невероватни, имали смо управо изузетну групу глумаца.

У овој серији је истражено доста невероватних и интегралних тема - расизам, привилегија беле расе, незнање, туга, сексуалност и сексизам. Шта мислите да ће публика „усвојити” од свега овога?

- Надам се да ће публика преузети то да разговор о менталном здрављу није више онај разговор који треба стигматизовати. Надам се да ће гледаоци усвојити да особа за коју мислите да је савршена можда пролази кроз нешто и сада, кад се полако крећемо у пост-пандемију, имаћемо бар једну заједничку ствар. Мислим да свако има бар један проблем. И надам се да ће људи схватити да разговор о осећањима и дељење онога што сте прошли није слабост и да је у реду. У реду је не бити у реду и у реду је рећи људима да ниси у реду.

Да ли сте морали да се припремате и како сте приступили овој улози?

Да, наравно. Дефинитивно сам пуно истраживала, имам пријатеља који је психотерапеут и лиценцирани терапеут, с којим сам разговарала о томе шта тај посао подразумева, али не откривајући ништа због поверљивости према пацијентима. То је било невероватно просветљујуће искуство. Важно је да схватите какво је лице вашег терапеута и, на пример, како да слушате. Углавном сам се тако припремала за онај део у серији који покрива различите процесе разговара и методе лечења.

Да ли сте научили нешто о терапији и о терапеутима док сте играли др Брук?

Наравно. Идем на терапију и никада нисам размишљала о томе колико је тежак посао терапеута. Ви сте тамо један сат или 45 минута, али постоји и особа која је ушла пре мене, а постоји и особа која је ушла након мене, а терапеут мора у глави држати моје ствари, ваше ствари, ко год прође ова врата следећи, истовремено решавајући сопствене изазове и проблеме. Ово је заиста напоран посао, и није за оне који имају слабо срце. Због ове улоге имам велико саосећање са њима и оним што они раде.

Како се осећате поводом емитовања нове сезоне серије „На терапији”?

Да цитирам Стивена Сондхајма, великог композитора мјузикла „У шуми”, „узбуђен сам и уплашен“. Узбуђена сам што ће људи гледати серију, надам се да ће се људи повезати с њом. Надам се да ће ођекнути и да је на неки начин услуга и да покреће расправу. И даље сам уметник на крају дана, и увек се нервирам, као да трема постоји с разлогом. Није свеједно када ваш рад гледа цео свет.