Srušen mit o nordijskom kartografu: Vinland mapa falsifikat

Ovogodišnja proslava u samim Sjedinjenim američkim državama, ukazom predsednika Bajdena, deo njegove slave je transferisao na one koji su propatili zbog njegovog otkrića, pošto je isti dan proglašen nacionalnim praznikom, Danom domorodačkih naroda (Indigenous Peoples' Day) koje nešto severnije, u Kanadi još politički korektnije (ukoliko je to moguće) nazivaju i Prvom nacijom (First nation), a dobar deo sveta još uvek Indijancima.

Slava Kolumba kao prvog Evropljanina je, doduše, počela da bledi daleko ranije, još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je na tragu vikniških saga o Grenlanđanima i Eriku Crvenom, norveška naučnica Helga Instat na severnoj obali Njufaundlenda 1963. pronašla ostatke naseobine Vikinga koje se sastoji od devet skromnih kuća i kovačnice, čija je starost potvrđena metodom radioaktivnog ugljenika C14 i datovana oko 1000. godine, što je odgovaralo dvema sagama koje su tvrdile da su vikinški pustolovi Bjern, Leijf i Erik Crveni, putujući na zapad Atlantika dospeli do Vinlanda, mistične zemlje blage klime i bujnih pašnjaka, naseljene neobičnim urođenicima. Svega dve godine nakon otkrića Instatove, pođednako senzacionalni dokaz o Vikinzima kao prvim evropskim pronalazačima Amerike je došao sa prestižnog Univerziteta Jejl, koji je publikovao Vinland mapu, zaprepašćujuće tačnu kartografsku predstavu zapadnog Atlantika sa američkim obalama, navodno, na uštavljenoj telećoj koži stvorenu nekoliko decenija pre rođenja Kolumba. Toliko tačnu da je od prvog dana postala sumnjiva kao, doduše vešt, ali ipak falsifikat, što je ovih dana, nakon pola veka kontroverzi koje je izazivala, konačno potvrđeno na istom Univerzitetu sa koga je mapa Vinlanda i predstavljena javnosti.

Nemajući većih planetarnih misterija da reše, naučnici Jejla su, naime, najmodernijom opremom analizirali mastilo kojim je mapa nacrtana, koje je doduše i ranije, svojim neobičnim krunjenjem, izazivalo sumnju. Prema rečima Rejmonda Klemensa, kuratora biblioteke retkih knjiga i manuskripta na Jejlu, u mastilu je utvrđen visok nivo titanijuma jedinstven za mastilo koje je prvi put proizvedeno u 20. veku, odnosno 1920.-tih godina, čime je Vinlandska mapa konačno otišla u ropotarnicu veštih krivotvorina. Ako se očekivalo da će se sami Skandinavci, kao potomci Vikinga, uznemiriti i dići buku oko ovih nalaza u pokušaju da održe uzdrmanu teoriju o Vikinzima kao prvim Evropljanima koji su kročili na kontinentalno tle Amerike, takva nadanja su izneverena, pošto su Norvežani, Islanđani i ostali severnjaci dovoljno daleko od Balkana na kojem bi zbog ovog došlo u najmanju ruku do kakvog carinskog rata, ako već ne do pucanja i pevanja rodoljubivih pesama na trgovima i ulicama. Njima je očigledno dovoljno što su im preci nesumnjivo potvrđeni kao prvi evropski kolonizatori Njufaundlenda, „pretsoblja“ američkog kontinenta, koji su u drugim  nordijskim sagama tvrdili da zemlje doduše ima i dalje na zapadu, ali da su opasnosti prevelike da bi se odvažili i na taj korak.

Duga istorija vikinških krivotvorina

Za zemlju Vinland prvi put se u široj javnosti čulo 1898. godine kada je u državi Minesota, u SAD, na farmi Olafa Ohmana, otkriven čuveni "kamen iz Kensingtona".

Na ovom kamenu, pronađenom u panju jasikovog drveta i teškom 90 kilograma, urezane su rune, a tekst su navodno ostavili Vikinzi koji su 1362. godine krenuli zapadno od Vinlanda da po nalogu švedsko-norveškog kralja Magnusa pronađu izgubljene norveške koloniste.

Većina istraživača slaže se da runski zapis nisu ostavili Vikinzi i da je u pitanju podvala.

Sama mapa Vinlanda je već svojim sadržajem izazvala sumnje neposredno po objavljivanju „senzacionalnog otkrića“, obelodanjenog na naslovnoj strani Njujork tajmsa 1965.godine. Dok su „pronalazači“, odnosno naučnici sa Jejla, činjenicu o začuđujuće detaljnom prikazu Grenlanda i Njufaundlenda kao ostrvima tumačili kao krunski dokaz o autentičnosti mape, upravo ovo je bio jedan od dokaza da se ipak radi o falsifikatu. Kako kaže Gizli Sigurdson, profesor nordijskih studija na Institutu „Arni Magnuson“ na Islandu, Grenland na Vinland mapi je toliko sličan Grenlandu na novovekim mapama, da je bilo malo verovatno da se ne radi o falsifikatu.

- Vekovima je Grenland u kartografiji crtan kao poluostrvo, a pride moreplovci u ta vremena nisu ni koristili mape, već su se orijentisali prema usmenim savetima odvažnih prethodnika – racionalan je Sigurdson, koji je i očekivao ovakve rezultate hemijsko-fizičke analize Vinland mape, uz konstataciju da iole ozbiljniji naučnici iz sfere nordijskih studija ni u jednom momentu nisu imali sumnju da se zapravo radi o flasifikatu, nastalom, najverovatnije, u pokušaju da se ne samo nipodaštava istorija domorodačkih naroda severne Amerike, već i da se dokaže srednjevekovna prisutnost Evropljana i na ovom kontinentu, tvrdnja koja je samo još jedan kamen u tvrđavi istorijskog evrocentrizma.

Milić Miljenović