okoTVoko: Seksi ritam
Da politika i estrada mogu da idu zajedno potvrđuju i dešavanja u Crnoj Gori. Da „dva oka u glavi'' nisu toliko kulturološki različita potvrđuju i pesme koje se pevaju. Na tragu pobede pojavio se mladi Dritan Abazović do sada nepoznat u srpskoj javnosti koga su prozvali „albanski četnik”.
To je političar albanskog porekla u čijem se nastupu jasno vidi da pripada generaciji koja je rođena 1985. godine otprilike onda kada je Milo Đukanović došao na čelo Saveza Socijalističke omladine i od tada je neprestano u politici. Kažu da toliko traje i Saturnov hod - tridesetak godina.
Gospodin Abazović je završio političke nauke, brat i sestra su mu ugledni lekari, žive u Beogradu i često su bili gosti u našim medijima kao eksperti. Poznat je po frizuri „dritanka”, to vam je nešto kao balkanska verzija frizure Džona Travolte iz „Briljantina”. Najviše ga je proslavilao video klip „Sviđa ti se sviđa Abazović Dritan”. To je zapravo prepev čuvene pesme Džeja Ramadanovskog „Seksi ritam” koji su radili Marina Tucaković i Futa Radulović. Još mi je luđi spot gde mlađana Radojka Adžić đuska s Džejom Ramadanovskim na nekoj dodeli „Oskara popularnosti” ranih devedesetih kada su delovali kao članovi porodice Džekson ili junaci filma „Brejkdens”. Dara Bubamara je bila simpatična devojčica koja se kikotala kod Minimaksa, a Džej je bio totalna revolucija u scenskom nastupu. Sve ih je odnela istorijska „Košava sa Dunava”. Ali pokazalo se da pesme iz devedesetih nisu bile takav treš. Dakle očigledno je da će istorijske promene izvršiti oni koji su rođeni krajem osamdesetih i početkom devedesetih. I da neće gledati na turbo folk kroz prizmu elitizma „kruga dvojke”.
Najapsurdniji nastup je bilo pevanje Jadranke Barjaktarević koja je Milovim pristalicama pevala „Ne može nam niko ništa jači smo od Srbije”. Nije izabrala uopšte dobru pesmu - mogla je pevati „Što se se mala uobrazi” ili „Leti leti moj golube”. Usledila je stravična reakcija iz Srbije, pa je Jadranka morala da skine svoj instagram nalog. Potom su usledile osude mnogih kolega i zabrana da Jadranka učestvuje na jednom festivalu u Srbiji. Svojevremeno sam upoznao ovu pevačicu, gostovali smo zajedno u emisiji „Magazin IN” i delovala mi je kao tipična Crnogorka - kršna i otresita. I da sam bio u mogućnosti da joj dam besplatni savet, rekao bih joj da se ne meša u politiku ako ne mora. Svojevremeno smo se i mi junačili po mostovima i pevali pesmu „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”. Pa se zna kako smo prošli i istorijski i finansijski. Od te pesme treba samo da avanzuje Mitar Mirić jer mu je obeležila karijeru.
Svakako da je i maltretiranje Barbe Vlade Georgieva uticalo na izborni rezultat u Crnoj Gori. Tanka je linija gde počinje estrada, a gde nastupaju političke igre smišljene u tabloidnom politbirou. Prošla su vremena kad se moglo pevati „Godine su prošle pune muke, ginulo se za slobodu nemo, druže Tito mi ti se kunemo” i „Drugarice posadimo cveće kuda vojska druga Tita kreće”. Prošla su ta vremena. I bio je u pravu Goran Bregović „Ko ne sluša pesmu slušaće oluju”. Nije slučajno što je pametni Brega zvao čuvenog partizana Svetozara Vukmanovića Tempa da mu peva „Padaj silo i nepravdo” na ploči „Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo”. Zato mi je smešno što su neki fenomenaloškim emisijama hteli da ukinu „Sav taj folk”. Nema ukidanja narodnjaka. Oni su nam u karmi i sudbini. Ali kad slušam ovo, osetim nostalgiju kad vidim Vesnu Zmijanac i Ramba Amadusa u pesmi „Idemo na more”. Plakaćemo mi za devedesetim sve uz pesmu Džeja Ramadanovskog „Ni na istok ni na zapad, na sever ni jug, nigde, nigde bez tebe se vrtim još u krug”.
Aleksandar Filipović
