OkoTVoko: Premotaj i preskoči oglas

A ona je bila da pruži mogućnost gledaocima da snime određeni film ili emisiju ili je odgledaju kasnije, ako su iz nekog razloga propustili njeno originalno emitovanje.

Za sve je krivo tržište. Ono je, naime, uvođenjem konkurencije u vidu MTS-ove IPTV platforme, opasno podiglo uloge, pa su dodatne opcije postale jeftinije i time pristupačnije većem broju korisnika, a celoj priči pogodovalo je i koncentracija stanovništva u gradove, što je u mnogome olakšalo posao umrežavanja većeg broja korisnika u kablovsko-distirbutivni sistem. Tako u Novom Sadu broj onih koji za gledanje televizije koriste set-top boksove i sone antene odgovara nivou statističke greške, a slično je i u svim većim gradovima Srbije. I na selima je postalo normalno da imate neku od kombinacija internet-televizija-fiksni-mobilni telefon, a uz ove pakete sad idu i brojne dodatne opcije – pa i ona o odloženom gledanju programa.

Čemu služi opcija „pogledaj kasnije“ u Srbiji? Najviše za preskakanje oglasa, pokazala su neka istraživanja, urađena anketama na društvenim mrežama. Bez obzira na nastojanje učesnika da u njima pokažu duhovitost, dovoljan broj anketiranih garant je prave slike srpske medijske scene. Dakle, bez obzira na to što se televizije naprežu da ignorišu Zakon o oglašavanju, probijajući zadate minute za emitovanje oglasa po satu programa, i što se reklame za prašak deru sa zvučnika kao komšijske mačke u februaru, gledaoci su pokazali da su spremni da zavuku ruku dublje u džep, samo da bi eliminisali večno iritirajuće lažno oduševljene glasove koji im nude lekove za potenciju, stambene kredite i farbe za krečenje.

U to ime mnogi idu tako daleko da, po sopstvenom priznanju, čak i vesti gledaju odloženo, čak i ako su tek jednom prekinute reklamom za prašak za veš ili instant supom. Prst na daljinac i vozi, ubrzavaj kadrove dok se iritantne slike ne povuku iz vidnog polja, poruka je gledalaca koja bi morala da zabrine oglašivače. Jer, broj onih koji moraju da pretrpe reklamni blok jer ih mrzi da ustanu i skuvaju ručak, prostru veš, urade domaći i odu do radnje, opada geometrijskom progresijom, a sve je više onih koji reklame gledaju samo kad je u bioskopu „Noć reklamoždera“, da vide jesu li šta propustili.

Sledeći korak, kažu IT stručnjaci, jeste podkast emitovanje i gledanje specijalizovanih emisija preko Jutjuba i drugih javnih kanala, i to preko mobilnih telefona, u pokretu. Iako i tu ima reklamiranja, ono je svedeno na desetak sekundi, vezano samo za jedan klip i još uvek ne nervira toliko da se potraži neka od ekstenzija koja će ih privremeno „ubiti“. Da li će oglašivači uspeti da se ozbiljno ubaštraju i u ove vode pokazaće naredni meseci, kada se očekuje ekspanzija podkast i emisija na kanalu. Kako će se pritom snaći zakonodavstvo, pošto na netu još uvek vladaju zakoni jačeg i glasnijeg, tek ćemo videti. Što se mene tiče, za odmor od „afričkih šljiva“ i sličnih zanimacija spremna sam da platim dinar više. Ili da pritisnem premotavanje na daljincu i gledam kako gospođe nestaju u dimu etra. Zaslužile su.

Ivana Vujanov