okoTVoko: Novinarstvo kao depresija
Voditelj kultne emisije „Nedeljom u dva”, Aleksandar Stanković, objavio je knjigu „Iz svoje kože, život sa depresijom”. Aca je hrabro progovorio o toj temi i to je još jedan dokaz koliko novinarstvo nije lak posao.
Detalji koje je izneo u svojoj knjizi dokazuju da je TV voditeljstvo često gluma. Iako vodi hard tok-šou program Aleksandra Stankovića spada uz Aleksandra Tijanića u moje najdraže sagovornike. Toliko me je lepo dočekao u zgradi HRT-a, pevao mi je Mišu Kovača „Svi pjevaju, ja ne čujem”. Sjajan lik, žene bi rekle i odličan frajer a voli ga i gej populacija pošto kao strejt frajer ne izigrava lažni mačizam nego uvek staje u zaštitu slabijih. Sad kad sam pročitao detalje stresa oko njegove dijagnoze shvatio sam da voditeljima političkih emisija nije nimalo lako. Kaže Aca, sad mu svi traže vakcinu protiv depresije.
Ko nije normalan taj nije depresivan na ovakvu geopolitičku situaciju kod nas i u svetu, i na današnje tabloidne medije. I drugo, često novinari političkih emisija glume u svom programu da su žešći nego što jesu. Znam barem četiri gvozdene plavuše koje su radile politički program i koji se bore sa deprom. Glume ispred malih ekrana, a posle padnu u bedak. Kao u pesmi Marine Tucaković „Smejem se, a plakao bih”. Ali to nije bipolarni poremećaj, niti psihoza. Saznadoh to na podkastu „Dva i po psihijatra”...
Saznadoh mnogo o poremećajima ličnosti...Vrlo pojednostavljeno - depresija je prekomerna tuga.....poremećaj koji to možda nije a možda i jeste. Lepo su psihijatri objasnili koliko je poznatih i kreativnih ličnosti imalo nekih problema i da je to karma svakog kreativca. Bojan Tomović je otvorio dušu za jutarnji program Blic televizije i govorio je o bipolarnom poremećaju: „Nisam znao šta je to, mislio sam da imam depresiju”, rekao je Bojan.
I sami psihijatri kada gostuju su jako oprezni i bilo kom procenjivanju ličnosti, posebno javnih ličnosti, pošto se zna da je svašta moguće. Uvek ću pamtiti gostovanje Sandre Rašković Ivić kod koleginice Slavice Đukić Dejanović. Toliku iskrenost i tugu u jednoj emisiji nisam skoro video. Sad kad treba da vratim tu emisiju, smrznem se... Ono što mogu da kažem da putovanja i more leče svaku depresiju. Barem kad sam ja u pitanju. Za razliku od mnogih kolega, ne volim da se frljam dijagnozama i etiketiranjima ljudi ali tačno znam kad sam tužan. Kad vidim nepravdu, tragedije, teške priče, novinarske patke, bahaćenje, egoizam i narcizam.
Kad vidim bezobrazne ljude. Svaki prosečni novinar danas ima pravo na depresiju, znamo mi i za bolja vremena i bolje ljude, bolji život, lepšu televiziju i kvalitetniju muziku. Ko će preživeti ono što nas čeka? Spasiće se samo oni koji mogu da odu na neko rajsko ostrvo i da na Instagramu prodaju lažnu sliku sreće. A normalni, oni će da udaraju glavom u zid, barem kad uzmu u ruke daljinski upravljač. Iz ove kože se ne može, bar za sada.
Aleksandar Filipović
