okoTVoko Ljup­ka kao Ljup­ka

Ono što je pe­va­či­ca is­pri­ča­la na­kon što je de­mo­li­ra­la dva luk­su­zna auto­mo­bi­la pre­va­zi­šlo je sve što smo gle­da­li u „Ka­san­dri” i „Esme­ral­di”. Ljup­ka dr­ži non-stop kon­fe­ren­ci­ju za štam­pu, a ja po­ku­ša­vam da se se­tim da li znam i je­dan njen hit.

Eki­pa „Eks­klu­zi­va” od­ve­la je pe­va­či­cu da ba­ca se­ki­re i da se oslo­ba­đa stre­sa po­što su joj od­u­ze­li va­tre­no oru­ži­je. U me­đu­vre­me­nu ge­ne­ral Dra­gi­ša Si­mić se po­ja­vlju­je u emi­si­ji „Hit tvit” gde po­red po­li­tič­kih do­ga­đa­ja tu­ma­či i svoj lju­bav­ni slu­čaj. Ivi­ca Da­čić, moj ko­le­ga s fa­kul­te­ta, mu­dro ga sa­ve­tu­je u pa­u­zi za re­kla­me ko­ja se ču­je u pro­gra­mu. Ide­a­lan šef di­plo­ma­ti­je. I tu je raz­li­ka iz­me­đu „Uti­ska ne­de­lje” i „Hit tvi­ta” kad već sud su­di ko ko­ga tu pla­gi­ra. To su dva sve­ta raz­li­či­ta - Olja Beć­ko­vić se ni­kad ne bi ba­vi­la ta­kvim te­ma­ma. I ta­ko se Sr­bi­ja po­de­li­la. Ne­ke po­zna­te da­me su sta­vi­le nat­pis „I ja sam Ljup­ka”, dok su dru­ge al­ter­na­tiv­ne da­me sta­vi­le na sto­ri in­sta­gra­ma „Ja ni­sam Ljup­ka”. Odav­no je na­pi­sa­no ko je bez gre­ha nek pr­vi ba­ci ka­men. Šva­le­ra­ci­ja u Sr­ba je od­u­vek bi­la stvar o ko­joj se ta­blo­id­no šu­ška­lo. I uvek kad se sve za­vr­ši na­si­ljem, hi­ste­ri­jom, lju­bo­mo­rom, jav­nim bla­mom, stvar ni­je ni­ma­lo eg­zo­tič­na. Ima fan­ta­sti­čan sni­mak na mre­ža­ma na ko­me Ana Ni­ko­lić pri­ča ka­ko je Ra­sti  klju­če­vi­ma iz­gre­ba­la auto, a na­ra­vo­u­če­ni­je nje­ne pri­če je „za ko­ga se uda­ti, ko­me ži­vot upro­pa­sti­ti”.

Uvek sam mi­slio da je kult pra­vog Sr­bi­na bi­ti Ba­no­vić Stra­hi­nja i pre­ći pre­ko sve­ga. Ali iz­gle­da da su nam ri­ja­li­ti pro­gra­mi i sa­pun­ske TV se­ri­je do­bro is­pra­le mo­zak od de­ve­de­se­tih do no­ve ere. Jer onog tre­nut­ka kad su u ju­tar­njim pro­gra­mi­ma kre­nu­le ras­pra­ve ko je ko­ga tu­kao shva­ti­li smo da je šou Dže­ri­ja Sprin­ge­ra si­tan do­ži­vljaj za ono što gle­da­mo i da je emi­si­ja „Lu­da ku­ća” bi­la šmi­ra u od­no­su na glav­ne ju­na­ke da­na­šnjih šou biz i in­fo­tej­ment emi­si­ja. Reč­nik ko­ji smo slu­ša­li ni­je upo­tre­blja­van ni u naj­be­zo­bra­zni­jim fil­mo­vi­ma.  I le­po je re­če­no „Ko je bez gre­ha, nek pr­vi ba­ci ka­men''. Ali da li je na­si­lju i pre­lju­bi me­sto u me­di­ji­ma bez ob­zi­ra na rej­ting i šer? Ne­ke šva­le­ra­ci­je ušle su u isto­ri­ju. Ali i u toj pro­ble­ma­ti­ci se mo­že osta­ti dis­kre­tan i go­spod­stven. Te­le­vi­zi­ji ko­ja emi­tu­je Pa­ro­ve i ko­ja je ka­žnje­na zbog to­ga što je no­vi­nar u emi­si­ji za po­ljo­pri­vred­ni­ke upo­re­dio ve­te­ri­nar­ski za­hvat oplod­nje kra­va sa po­stup­kom ster­li­te­ta že­na, e ta te­le­vi­zi­ja je ima­la de­bat­nu emi­si­ji o Ljup­ki gde su se ko­men­ta­ri svi sem jed­nog, tak­mi­či­li ko će bi­ti pro­sti­ji. Je­di­no je mla­di ko­le­ga kon­sta­to­vao da po­me­nu­ta pe­va­či­ca ne­ma ni je­dan hit. On­da pi­ta­nje oda­kle to­li­ko do­bar vo­zni park ko­ji se lu­pa, kad ve­ći­na gra­đa­na je­dva da ima za re­gi­stra­ci­ju, par­king i go­ri­vo a dva luk­su­zna auto­mo­bi­la se lu­pa­ju. So­ci­o­lo­zi bi re­kli da je to sve ta­blo­id­na za­ba­va za do­ko­nu si­ro­ti­nju ko­ja se bo­ri da se po­ve­ća mi­ni­ma­lac i da ne iz­gu­bi po­sao zbog ko­ro­ne. A šva­le­ra­ci­ja je već te­ma na ko­joj smo dok­to­ri­ra­li. Ni­je li za­pra­vo Ce­ca sla­vu ste­kla sa pe­smom „Ku­ka­vi­ca”. A u pra­vu je i „kra­lji­ca tu­ge” Ve­sne Zmi­ja­nac „lep­še je pla­ka­ti u mer­ce­de­su ne­go u fi­ći”.

Eh, kad se se­tim mo­je mla­do­sti tu se do pr­vog po­ljup­ca če­ka­lo po de­set da­na, a o sek­su da vam ne pri­čam. To se če­ka­lo i če­ka­lo i do­če­ka­lo sve uz pe­smu „Ta tvo­ja bar­ka ma­la”. Ali ta vre­me­na pred­sta­lja­la je jed­na dru­ga Ljup­ka - Ljup­ka Di­mi­trov­ska. Bi­la je po­zna­ta po ši­ška­ma i čed­nim pe­sma­ma ti­pa „Ći­bu ći­ba”. Jad­na ova de­ca šta sve slu­ša­ju na te­le­vi­zi­ji, šta gle­da­ju na Ju­tju­bu. Ta­mo je­dan in­fu­len­ser jav­no pro­zi­va svo­je de­voj­ke. Su­pru­ga jed­nog „Za­dru­ga­ra” je jav­no go­vo­ri­la o po­na­ša­nju svog su­pru­ga i pre­ti da će mu od­u­ze­ti de­te i da je lju­bo­mor­na i po­se­siv­na. Ko­li­ko je lju­di u ovoj ze­mlji želj­no da bu­de po­zna­to ma­kar i na se­kund. Ali i ako bu­de ne­kog skan­da­la od to­ga se ne ži­vi i to se ne ma­že na hleb. To­li­ka že­lja da se bu­de sla­van pre­ko no­ći, a ako tre­ba pre­ko le­še­va i tu­đe pat­nje, sa­mo je do­kaz ko­li­ko se u ovoj ze­mlji ne ce­ni ni dis­kre­ci­ja,  ni rad, ni ta­le­nat i ko­li­ko je te­le­vi­zij­ski pro­gram po­stao zo­na su­mra­ka.

Aleksandar Filipović