OkoTVoko: Lepota poroka

Naš čovek, Lala. Bio mu je sakrivan adamov list u hladu. Što, naravno, dokonima nije smetalo da ga komentarišu. Od tada sam shvatio da smo baš neki tabloidan narod. Vidimo i šta se na ekranu ne prikaže. Nudizam je uvek za nas predstavljao „Lepotu poroka”. I, koliko god da puta prikažu taj film Živka Nikolića, uvek ćemo uživati u glumačkim bravurama Mire Furlan, Mire Banjac, Mime Karadžića i Petra Božovića.

I nikako da naučimo da je nudizam pitanje slobode, a ne pitanje erotike. To je pokušao da dokaže i naš zema, glumac Srđan Timarov, koji je na Instagramu pokazao da je nudista, ali je prikrio šta treba da prikrije. Danica Maksimović je vodila pravi rat sa tabloidima jer su je jurili paparaci po Adi Bojani. Mirjana Karanović je pokazala srednji prst na Instagramu malograđanštini koja bi stalno voajerski da nadzire „golaće”. I ove godine Mira je branila na društvenim mrežama svoje demokratsko pravo da ide na plažu bez bikinija.

Ivana Banfić ima jednu fantastičnu pesmu, disko osamdesetih, tada se zvala I Bee, a refren je glasio: „Najlepše je u moru biti go, posle je s tebe fino papat sol”. Ako su ljudi otišli privatno na nudističku plažu i ne eksponiraju se, ne vidim razlog zašto bi ih mediji proganjali. A, opet, ako stave to na društvene mreže legitimno je pravo medija da njihove objave prenesu. Nisam sudija, ali, eto, da pokušam da kažem da je i nudizam neko ljudsko pravo. Najbolje i najduhovitije o nudizmu mi je svojevremeno u „Tabloidu” pričao harizmatični Momo Kapor. Uvek ću se setiti njegove rečenice: „Nisam nudista, ali podržavam. Ja kad se skinem, ja i radim”.

Tačne su priče sa Ade Bojane, da je nudizam bio mnogo slobodniji nego sada. Nudisti su osamdesetih i devedesetih godina bili mnogo slobodniji. Ako sam daleke 1996. godine snimao emisiju „Tabloid” na Adi Bojani, a da danas nikog to ne interesuje, izgleda da je nastalo opšte razgolićivanje. Nema više ni tabloida koji će juriti poznate. Dok je nekad Branislav Lečić sniman na nudističkoj plaži i bio nag u „Buđenju proleća” na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, danas su mediji preuzeli ulogu da presuđuju jer nepristrasnih danas i ovde nema. Biti bez gaća i nije neka mudrost. Kao što je toples postao uobičajena stvar na Hvaru ili Braču. Više je žena u toplesu, nego onih koje imaju gornji deo kupaćeg kostima. A, opet, kao stari nostalgičar čeznem za vremenima Mire Furlan i obožavam onu repliku kad kaže đed đedu: „E, sa kojim međedom ja provedoh sudbinu. Šta ćeš, sudbina, moj tata”. Eh, da nam je da se vratimo u ta vremena kada je i golotinja bila čedna. I kad je samo bila lepota poroka.

Aleksandar Filipović