okoTVoko: Govor mržnje ili dobra doza humora

Publikacija je nastala u okviru projekta „Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medijima u Jugoistočnoj Evropi“, čiji je cilj promocija slobode izražavanja i slobode medija u skladu sa standardima Saveta Evrope. Srpsko Regulatorno telo za elektronske medije je partner na projektu, koji sprovodi Savet Evrope, a koji zajedno finansiraju Savet Evrope i Evropska unija.

U opširnom izveštaju koji navodi i primere govora mržnje u srpskim medijima, ali i onima u zemljama bivše Jugoslavije, Savet Evrope detaljno je analizirao i pojam i značenje govora mržnje, kao i načina da se ona smanji, ako ne i sasvim eliminiše iz etra, barem iz onog dela koji su pod nadležnošću regulatornih tela.

Pokazalo se da je govor mržnje najočitiji u političkim emisijama, postavljenim kao panel diskusija, kao i u rijaliti programu, u narodu poznatom kao program bez ikakvih ograničenja, s nadom da će regulatorna tela reagovati kasno, blago ili uopšte neće reagovati. Iz nekoliko primera koji su dati kao ilustracija, ovaj trend se jasno vidi.

Domaći i strani REM-ovi, čak i kad su reagovali na prijave za izrečene stavove koji predstavljaju govor mržnje, kažnjavali su emitere ukorima, packama i ponekim dinarom, kunom, kemom, denarom ili evrom, a veliki procenat prijava odbačen je kao neosnovan, uz obrazloženje da određena tvrdnja predstavlja javno iznošenje stava, odnosno, dobru dozu humora.

Ta tanka linija između slobode izražavanja i vređanja na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili seksualnoj osnovi, predstavlja i glavni problem u regulisanju govora mržnje na televizijama. U određenim situacijama, sloboda izražavanja može da dovede u pitanje pravo na zaštitu ličnosti, takođe osnovno ljudsko pravo. S druge strane, svi stavovi sada su pod lupom javnosti, koja reaguje i u situacijama u kojim bi se njihovi roditelji samo nasmejali. Dodajte tome i rastući trend borbe za prava marginalizovanih grupa s jedne strane, ali i laku uvredljivost na sve što se smatra povredom ličnosti, i shvatićete kakve sve probleme imaju regulatorna tela kad treba da prosude da li je nešto vređanje ili šala.

Što se našeg REM-a, članovi njegovog saveta skokovito rešavaju probleme govora mržnje i ostalih kršenja zakona i propisa. Naime, s vremena na vreme pojavi se izveštaj Saveta REM-a s izrečenim kaznama za govor mržnje, ali se i dalje većina prijava odbacuje kao neosnovana, pošto su članovi Saveta procenili da je pljuvanje i vređanje imalo humorističku notu.

Poslednji objavljen je poslednjeg februarskog dana, a onda su valjda počele pripreme za praznike pa se, eto, nije radilo na tu temu. U međuvremenu, u javnosti kreću razna prepucavanja na temu čiji je humoristički pulen oštriji i zabavniji, odnosno, koji više vređa suprotnu političku i društvenu struju.

Kao jedno od rešenja Savet Evrope ističe transparentnost rada regulatornih tela. Drugim rečima, da bi se govor mržnje sankcionisao, potrebno je da ga neko prijavi, da REM razmotri prijavu i, što je najvažnije, objavi rezultat, kako bi pokazala da služi narodu, ali i da poduči gledaoce šta se smatra govorom mržnje, a šta slobodom govora. Tu bar ne moramo da brinemo: naš REM je transparentan do embriona kokoške. Toliko transparentan da se pretvorio u – ništa.

Ivana Vujanov