окоТВоко: Говор мржње или добра доза хумора

Публикација је настала у оквиру пројекта „Јачање правосудне експертизе о слободи изражавања и медијима у Југоисточној Европи“, чији је циљ промоција слободе изражавања и слободе медија у складу са стандардима Савета Европе. Српско Регулаторно тело за електронске медије је партнер на пројекту, који спроводи Савет Европе, а који заједно финансирају Савет Европе и Европска унија.

У опширном извештају који наводи и примере говора мржње у српским медијима, али и онима у земљама бивше Југославије, Савет Европе детаљно је анализирао и појам и значење говора мржње, као и начина да се она смањи, ако не и сасвим елиминише из етра, барем из оног дела који су под надлежношћу регулаторних тела.

Показало се да је говор мржње најочитији у политичким емисијама, постављеним као панел дискусија, као и у ријалити програму, у народу познатом као програм без икаквих ограничења, с надом да ће регулаторна тела реаговати касно, благо или уопште неће реаговати. Из неколико примера који су дати као илустрација, овај тренд се јасно види.

Домаћи и страни РЕМ-ови, чак и кад су реаговали на пријаве за изречене ставове који представљају говор мржње, кажњавали су емитере укорима, пацкама и понеким динаром, куном, кемом, денаром или евром, а велики проценат пријава одбачен је као неоснован, уз образложење да одређена тврдња представља јавно изношење става, односно, добру дозу хумора.

Та танка линија између слободе изражавања и вређања на верској, националној, расној или сексуалној основи, представља и главни проблем у регулисању говора мржње на телевизијама. У одређеним ситуацијама, слобода изражавања може да доведе у питање право на заштиту личности, такође основно људско право. С друге стране, сви ставови сада су под лупом јавности, која реагује и у ситуацијама у којим би се њихови родитељи само насмејали. Додајте томе и растући тренд борбе за права маргинализованих група с једне стране, али и лаку увредљивост на све што се сматра повредом личности, и схватићете какве све проблеме имају регулаторна тела кад треба да просуде да ли је нешто вређање или шала.

Што се нашег РЕМ-а, чланови његовог савета скоковито решавају проблеме говора мржње и осталих кршења закона и прописа. Наиме, с времена на време појави се извештај Савета РЕМ-а с изреченим казнама за говор мржње, али се и даље већина пријава одбацује као неоснована, пошто су чланови Савета проценили да је пљување и вређање имало хумористичку ноту.

Последњи објављен је последњег фебруарског дана, а онда су ваљда почеле припреме за празнике па се, ето, није радило на ту тему. У међувремену, у јавности крећу разна препуцавања на тему чији је хумористички пулен оштрији и забавнији, односно, који више вређа супротну политичку и друштвену струју.

Као једно од решења Савет Европе истиче транспарентност рада регулаторних тела. Другим речима, да би се говор мржње санкционисао, потребно је да га неко пријави, да РЕМ размотри пријаву и, што је најважније, објави резултат, како би показала да служи народу, али и да подучи гледаоце шта се сматра говором мржње, а шта слободом говора. Ту бар не морамо да бринемо: наш РЕМ је транспарентан до ембриона кокошке. Толико транспарентан да се претворио у – ништа.

Ивана Вујанов