OkoTVoko: Šlager Ilidže i Herbert fon Karajan

Zvuči lepo, zar ne? Samo što, nažalost, ništa od toga nije tačno. Dobro, osim odlaska, nažalost, ne iz javnosti, nego pravo u Lisabon, u narodu poznat kao grad u kome se govori iskrivljeni španski.

Upravo tako, iskrivljeno na mnoge načine, izgledala je i zvučala naša Beovizija koja se, tradicionalno i iznenada odigrava u Beogradu, iako i van prestonice, kažu legende, postoje neki građani ove zemlje, zaostali poput švapskih gelera.

I kao i svake godine, bila je to prilika da se društvene mreže usijaju od vrcavih komentara, dok je RTS zadovoljno trljao ruke jer i loša reklama donosi lovu, pa će koliko u ponedeljak, oglašivačima moći da ponude podatke s piplmetra o visokoj gledanosti jedne takve muzičke instalacije. Klozetske.

Šta smo, dakle, imali na meniju?

Vaš šlager Ilidže, začinjen elementima simfonijskog metala pred polupraznom salom i publikom koja je čekala u dovratku, u dilemi da li da pobegne odmah ili da sačeka dok Maji Nikolić ne otpadne ona marsovska skalamerija s vrata, čisto da vidi grudi koje je nadogradila uz pomoć dijete, a ne kao njene prizemne koleginice kojekakvim umecima i silikonima, proste žene neobrazovane.

Treće doba imalo je svojih pet minuta, a kladionice su prštale od uloga na temu koga ćemo da ispratimo u Portugal, a koga na večni počinak. Interesantno je bilo i u pauzama, upotpunjenim nastupima bivših pobednika koje su sjavili s pijace, pa dotrčaše u radno-trenerskom odelu, a i muzički urednici silno su se zabavljali pogađajući iz kojih su sve domaćih i stranih pesama kompozitori pozajmili taktove i može li se pesma onih ludih Finaca s maskama pevati uz zurle, i da li bi Džej sledeće godine imao šanse kad bi od Končite maznuo 'aljinu: ne manjka mu iskustvo na sceni, a mogao bi da izvede i šibicarski performans, Evropi je ionako potreban neki novi, svež pogled na pop scenu.

Umesto Končite, u Evropu ide Sanja, ovoga puta Ilić, s ekipom "Igara prestola", kažu zlobnici. Ipak, većina kladioničara predviđa im ulazak u finale, iako smo daleko od pravih procena, pošto u mnogim zemljama takmičarski izbori još nisu održani.

U međuvremenu, TV Pink i Željko Mitrović nisu sedeli skrštenih ruku već su, da ostanu u evrovizijskom duhu na svoj, iskrivljen način, u isto vreme organizovali rijaliti pandan Evroviziji – Zadrugoviziju. U odnosu na njih, Beovizija je izgledala kao Novogodišnji koncert Bečke filharmonije, a izvođači kao braća od tetke Herberta fon Karajana lično. Dobro, skoro svi, pošto je Maja sestra od teče Ukrajincu/ki Verki Serdučkoj od koga/je lično pozajmila scenske kretnje, a oni nisu s Karajanovima u rodu.

I dok smo se zabavljali uz Beoviziju, Zadrugovizija nas je prilično rastužila. Zoološki vrt iz kojeg su nakratko pušteni međ običan svet pokazao je koliko je poremećen život u "Trumanovom svetu", a sada je konačno vreme i za reakciju Centra za socijalni rad. Od nade u reakciju REM-a davno smo odustali.

Ivana Vujanov