OkoTVoko: Boca na Sokocu
„Neće gara da primi vakcinu, ona bocu prima na Sokocu” je hit koji će obeležiti ovo vreme i uvek će nas setiti na ovo vreme imunizacije. Krajišnici i njihova erotska pošalica je hit na Jutjubu. Ne bi naš narod bio takav da nije odmah izmislio erotsku pošalicu i da se nije udarilo antivaksersko kolo i parti.
Mediji postaju neozbiljni kada je u pitanju goruća tema vakseri i antivakseri. U ime rejtinga je dozvoljeno sve pa čak i dovoditi u studio stručnjake svakakvih fela i praviti cirkus a sve zbog njegovog veličanstva rejtinga. Narod je sluđen što od teoretičara zavera, što zbog različitih informacija koje mu se plasiraju. Jedan od naluđih duela je bio na televiziji K1 gde su diskutovali Mila Alečković i Goran Vesić. Diskusija će već preći 300.000 gledanja. Ali kakav je to trenutak kad gosti i voditelji izgube živce i kada suštinski ne saznamo ništa nego se još više uplašimo? Jer Srbija je postala jedna velika medijska dreka i upadanje drugima u reč. Toliko ovo dugo traje. Toliko su ljudi postali nervozni da pucaju po šavovima. I onda se desilo u istoj nedelji u živom programu u „Mentalnom razgibavanju” pucanje Darka Mitrovića koji je u emisiji javno dao otkaz i bacio bubicu. Nekako se opio u iluziji da na televiziji može da priča šta hoće. I tu je bila greška. Niko nikada na televizji nije mogao da priča šta hoće jer je poznato šta su to uređivačke politike. Ođednom od njega saznadasmo koje su sve to ličnosti urednici ovog programa. I krenuo je rat po Tviteru. Ivan Ivanović je konstatovao o Darku da je bolestan čovek, da mu treba pomoć, prijateljski a ne seksualni zagrljaj i verovatno da sedativno posluša pesmu Nade Topčagić „Treba mi rame tvoje”. Pokušao je tako da objasni Ivan koji je karijeru napravio tako što je bockao druge. Problem u čitavom slučaju je što su se opet kolege posvađale. Što se ne slažu ni oni za koje smo sigurni da je trebalo da budu na istoj strani barikade. Problem je kao u filmu „Maratonci” što je svaki televizijski Laki pomalo nervozan. Veliki problem je što je sve manje kolegijalnosti i solidarnosti.
Ne smeju voditelji da gube živce. Bilo da vode jutarnji program, bilo da su autori najgledanijih tok šou programa. Svaki novinar mora da bude svestan svoje karmičke odgovornosti - šta govori, šta zastupa, koga zove u goste. Manir džiberizma, psovanja, kafanskog vođenja programa postoja opasan problem naših televizija. Odavno se ovde izgubila svaka mera i profesionalizam. Kažu da je prostakluk divna naša osobina pa zato vole Srbe. Pojedine emisije na kablovskim televizijama gde je svaka druga reč uličarska, ne vodi naš društveni život u dobro stanje. Ovde je građanski rat odavno počeo. Etiketiraju se politički protivnici. Mobinguju su ličnosti koji su van kalupa. Izvrgavanje ruglu pojedinih ličnosti je manir. Korona možda ima i rešenje. Ali uvek se kad gledam ovakve ratove na Tviteru, kad gledam ovakve televizijske programe setim onog čuvenog bilborda iz Vlasenice „Teško Bogu sa nama kakvi smo”.
I dok ona prima bocu na Sokocu, a mi svaki dan primamo televizijsku dozu agresije i besnila, ne vidim šta može da se desi da postanemo ljudi kao što smo nekada bili, solidarni i korektni. To je već tema moje sledeće kolumne. Poskupelo je sve na pijaci, po radnjama, ali ljudi, ljudi su najviše poskupeli.
Aleksandar Filipović
