OkoTVoko: Biće skoro propast sveta

„Ljudi moji, pa je li to moguće? Ludnica, šta je ovo?”, uzviknuo bi sportski komentator Mladen Delić za ovaj bauk terorizma koji kruži Evropom. Trenutno je retrograni Mars u Ovnu...isti planetarni aspekt kao kad su nas bombardovali. I kao da sve to nije dovoljno, imamo i koronu.

Jugoslavija je pukla zbog istorijskog i verskog nasleđa, a smejali smo se skeču „Top lista nadrealista” i sarajevskom zidu. A onda je je skeč postao stvarnost. Da li je ta šala predvidela budućnost ili nas je na nju navikla, znaju samo mastermajndovi društvenog poretka, a ja samo znam da nije sve za šalu. Izgleda da puca i Evropa po svim šavovima. Puca se i zbog karantina i masovnog zaključavanja i zbog terorizam.

Čitam postove gospodina Roberta Čobana. Za teroristički događaj u Beču napisao je: „Dok se u gradu u kojem, ako ništa drugo, živi skoro 100.000 Srba, dešava ovo - nijedna domaća TV-stanica ne prekida program, idu uredno serije, filmovi, rijalitiji...” Možda nas to ne interesuje, možda treba smanjiti medijsku pažnju koja se daje teroristima, a možda se nadamo da će nas sve to nekako zaobići? U međuvremenu, Francuska gori…teroristički napadi u crkvama. Setio sam se i rasnih nemira u Americi zbog afroamerikanca Džordža Flojda. Uskoro ćemo osetiti i posledice izbora u Americi. Kao da je svet poludeo. Kao da smo svi u šizaoni.

Ne smem ni da otvorim domaće portale. Kao da se crna hronika preselila na naslovne strane. Da li smo zaista imali toliko pedofila i psihopata ili se to od nas ranije krilo? Gde su televizijske emisije, gde su su stručnjaci, gde je objašnjenje svega što nam se dešava? Ne vidim to u programskim šemama, samo rijalitije i serije. Čime smo zaslužili koronu, kataklizmu i ovakve medije? Zašto bežati od stručnjaka, psihologa, vrsnih novinara i da li uopšte imamo sagovornike koji su autorite u svojoj struci i koji imaju toliko široku opštu kulturu kao što ima Robert Čoban. Da li imamo psihijatre kao što je bio pokojni prof. dr Petar Bokun čija je svaka reč bila lekovita. Imamo li duhovnika poput patrijarha Pavla ili čoveka koji ume da spoji duhovnost i nauku poput Vladete Jerotića? U vremenima kada ćemo sve više biti uz televiziju, potrebni su nam stručnjaci svih fela da nam objasne šta nam se dešava. Zabava više nije zabava… Inormativa nije više informativa. Vreme se tektonski menja. Društvene mreže postaju novi medij. Televizija nije tako nebitna kao što se mislilo i taj medij ne može da bude tra-la-la. Dolaze teški dani… za to mi ne treba astrolog ili vidovanjak. Dovoljno gledam domaćih i svetskih kanala da vidim da dolazi stravična neizvesnost. Kao u onom filmu iz crnog talasa - Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta.

Ali kao i posle prva dva udara korone, posle toliko depresivnih stanja, vidim da ljudi ipak vole život i da počinju da cene prave stvari. Na Fejsbuk grupi Tate Novosađani vidim da postoje ljudi koji prave majice u humanitarne svrhe i daju dobre savete. Tim ljudima je nekad jako teško da dođu do medija. Jer, bože moj, mediji traže spektakl i senzaciju. Ali došao je trenutak kada će nam televizor biti pođednako važan kao i sedativ. Dragi čitaoci, upamtite, daljinski upravljač je vaše demokratsko pravo da gledate šta volite. To pravo vam daje i Jutjub. Mentalno spasenje će biti u tome da gledate pravi program i da dobijate prave informacije. Ne da verujete histeriji koja će zapljusnuti sa društvenih mreža. Vaše oružije i spasenje za psihu je u vašim rukama. Dolaze teška vremena, ko preživi pričaće. Amin.

Aleksandar Filipović