OkoTVoko: April u Beogradu

Beosong je značio buđenje a sada je najavljena zanimljiva koncertna sezona: posle Halida Bešića i prepunog SPENS, najavaljeni su koncerti Marije Šerifović i Ace Pejovića. CMC festival koji su rado u organizaciji Jugotona pohodili naši novinari, spremio je odličan program, a u Crnoj Gori biće organizovan „Naše more, naše skale”, krajem juna. To je nastavak kultnih „Sunčanih skala” koje su nam baš jako nedostajale.

Uz slogan „Počnimo ljubav iz početka” vratilo nam se Beogradsko proleće. Pre tačno 61 godinu, 17 aprila, 1961. godine nastalo je Beogradsko proleće koje je moglo da bude srpska verzija San Rama. U RTS klubu je organizovana izložba gde su se posetioci mogli prisetiti svih legendarnih učesnika: Lole Novaković, Đorđa Marjanovića, Nade Knežević, Mikija Jevremovića, Lea Martina, Bisere Veletanlić, Maje Odžaklijevske, Beti Đorđević, Boba Stefanović, Tereza Kesovija, Oliver Dragojević, Slađana Milošević, Neda Ukraden… Sjajni kompozitori Arsen Dedić, Aca Korać, Vojkan Borisavljević, Radoslav Grajić. Nekad su Beogradsko proleće vodili Dunja Lango i Mića Orlović, a ove godine voditelji su Milena Vasić i Srđan Timarov. Mnogo toga je novo, nekadašnji Dom Sindikata je postao Kombank dvorana. Takmičari su iz celog regiona, mladi i talentovani, retki borci za pop muziku a iza celog projekta je stao javni servis Srbije.

I koliko god da nam izgleda da je deprisivno, teško, tabloidno, uvek šlageri mogu da izleče dušu. Kad čujem „Molitvu za Magdalenu” budi mi nežnost. Kad se na radiju zavrti „Počnimo ljubav iz početka” dobijem kap veselja i čašicu optimizma kao kad Bisera i Arsen zapevaju „Ne plači dušo moja, ima još dana pred tobom”. Bila je divna ona LP ploča kada su „Vampiri” pevali obradu pesmu „Beograde” Đorđa Marjanovića i kada je Nikola Čuturilo pevao  kaver pesme poput „Molitva za Magdalenu’’. Ili kad su Delča i u „U Škripcu” pevali „Stjuardesu” Đorđa Marjanovića. To je i uloga javnog servisa, da očuva tradiciju. Srbija nije smela u jednom periodu da uništi svoje festivale i tradiciju divne zabavne muzike koju je imala. Jer nisu samo narodnjaci kulturološka osobina ovog naroda. Mi smo imali revolucionarnu pop i rok scenu i divne pevače zabavne muzike koje nismo znali da cenimo. Nismo mogli ni da obeležimo dostojanstveno jubileje Vojkana Borisavljevića i Kornelija Kovača. Osećam se kulturološki osakaćen jer sam u medijima stalno morao da gledam turbo folk a sad me non-stop nervira autotjun i izvesna Breskvica koja je na našim trendinzima glavna. Spreman sam da se opkladim da barem pola Srbije ne voli takvu muziku. Stoga se radujem ovom aprilu u Beogradu.

Zdravko Čolić je primer da kvalitet može trajati skoro pola veka. Filmovi, pozorište, koncerti, novi festivali...mogu da spasu naše duše i da nas malo oraspolože. I ova ekspanzija kulturnih događaja govori o tome da ipak postoji neka nada. Ništa kao muzika ili lep kulturni događajh ne može da ulepša čoveku život ako je kontaminiran poganim vestima. Zaboravili smo na romantiku a to vraća upravo Beogradsko proleće. Mnogo se bezobrazluka uselilo u naše medije i međuljudske odnose. Vreme je da se spasavamo a to se može samo uz lepe emocije i zanimljive TV događaje kaš što je odličan PR i medijski nastupi naše evrovizijske predstavnice. To što je ona toliko kul, stvarno dokazuje da umetnica može biti zdrava a i mi svi sa njom. I šta da kažem, ne mogu da dočekam Evrosong i Torino jer ako ona bude zdrava i šanse za naše mentalno zdravlje su mnogo, mnogo veće.

„April u Beogradu” je jedna od najlepših pesama koja je emotivni pasoš jedne generacije. Vreme koje se možda više nikada neće vratiti, ali zato će ova pesma ostati večna sve ove godine, kao simbol, kako smo voleli, kako smo imali dobar televizijski program i kako smo bili srećni.

Aleksandar Filipović