Нинине мустре: Упозорење

Баш свашта. Толико има свега, да бих ја да се питам, увела правило да свако ко пожели да лута интернетом, прво добро научи које су све замке сензационализма, па тек онда крене у потрагу за информацијама. Има већ превише тих доконих људи, који жељни било какве пажње, седе усамљени у својим домовима и пласирају којекакве будалаштине, само да би привукли пажњу. То су притајени крадљивци наше енергије. Иако не виде своје „жртве“, они се наслађују страхом, немиром, љутњом или осећајем немоћи који претпостављају (с правом) да код тих жртава изазивају својим измишљеним, или што је чешћи случај, допуњеним и изврнутим вестима.

Јако је важно да научимо како да пресечемо канале који те болеснике пуштају у нашу стварност. Нема сврхе много да им замерамо. Они су болесни, па су болесни. Често тим својим пласирањем полуинформација или чистих неистина заправо раде за одређене групе људи, а да тога нису ни свесни. Мада има и оних који су плаћени да прљају стварност ниским вибрацијама својих објава по друштвеним мрежама, али то су већ професионалци, они нису само болесници. За сопствени избор они већ некоме плаћају своју цену. Мени су у овој причи занимљиви они појединци, а врло су бројни, који као да једва чекају да виде неку застрашујућу информацију и одмах је прослеђују даље, да и на друге људе излију отров страха, гнева и немоћи, што све иде у пакету. Није то нова појава. И пре друштвених мрежа је било таквих. То су они што о лепим догађајима и стварима никада не говоре под изговором да „не урекну“, али зато, чим начују неку ружну или застрашујућу причу, ударе на сва звона. Па још онда зачине својим претпоставкама које већ у другој или трећој верзији постану саставни део приче и неистине се тако умножавају. Некада су се шириле по комшилуку, а сада се шире по друштвеним мрежама и захватају много већи број људи. Као што је важно да из своје свакодневице удаљимо људе који стално нешто кукају и негодују, а при томе годинама ништа у свом понашању, ни начину живота не мењају, тако је важно и да из својих контаката одстранимо оне који стално шире нека упозорења, а никада нису поделили ни један текст или сопствену мисао која садржи понуду било каквог решења. То су за мене зависници од упозорења, слепи за решења.

Позивам вас драги моји читаоци, да не наседате, да такве ликове препознате и да их од себе удаљите. Ширење страха изазива панику, а у том стању нема много шансе да се мудро реагује. И паника изазива још већу панику, као што згражавање над отровним простачким емисијама или сензационалистичким текстовима буди порив за још више згражавања, а све то води углавном ка апотекама у потрази за средствима за умирење. Манимо се упозорења и потражимо, па понудимо решења.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com