NININE MUSTRE Treskanje
Uskomešalo se nešto ovih dana. Sve se pojačalo i svega ima više: i smrti i rođenja i tuge i veselja, neki se venčavaju, a neki sele iz države.
Oni što kukaju, kukaju još više, oni što su stalno veseli, još su veseliji. Čak i vetar jače duva iako se miholjsko leto još uvek šepuri u svojim zlatnim haljinama. Energije su se uskovitlale, to je evidentno na svakom koraku i u svakom trenutku.
Šta se dešava, zapravo niko ne zna da objasni, iako postoje mnoge teorije. Ima i onih koji ništa ne primećuju i verno prate standardni ritam iz dana u dan: šta ću jesti, šta ću obući, kako će mi stajati ona haljina, kako ću izgledati u onim cipelama? Meni su naravno zanimljiviji oni drugi, oni koji se ovih dana meškolje, migolje, češkaju se, mrdaju, kao da im je tesno u sopstvenim kožama. Kontaktiraju me ovih dana i kao da se ispovedaju, govore mi o knjigama, predavačima, seminarima ili pojavama o kojima sam im u nekim prilikama govorila pre desetak godina. Ovih dana, počinju da im se vraćaju te slike, misli i ideje. I čude se, gde je to bilo zatureno svih ovih godina, zašto ta neka znanja nisu koristili, zašto nisu te informacije upotrebili i na kraju zašto su se uopšte toga svega baš sada setili. To su one priče o plavom zaštitnom energetskom omotaču koji sam nazvala „plavi balon“, priče o zamišljanju svetlosti koja nas kupa i odnosi sve što nije ljubav i radost i najvažnija priča o najjeftinijem, a najefikasnijem leku za bilo koje stanje u kojem se nađemo: duboko disanje. Bude mi drago što se sete tih korisnih mustri za popravljanje neke životne situacije, ali bude mi i žao što umesto da sa radošću najzad koriste to što im je dato, oni kukaju što to ranije nisu koristili. I ponovo upadaju u istu zamku: umesto da alat koji su osvestili počnu da koriste, oni ga opet odlažu u stranu, a svu svoju energiju usmere na samookrivljavanje i negodovanje. Ipak, sasvim sam sigurna da ovoga puta neće proći decenija pre nego što se opet sete da postoje mnogobrojni i vrlo jednostavni načini da sebi pomognu, da se zaštite od negativnih ljudi i neželjenih situacija, da ojačaju sopstveni imunitet i osveže sopstvenu energiju i da jednostvanim, dugim i dubokim udasima i izdasima normalizuju otkucaje srca, stabilizuju krvni pritisak i smanje stres i anksioznost. Ovoga puta energije na našoj planeti nas iznova snažno protresaju, a mi poput starog tepiha, svakim treskom izbacujemo prastaru prašinu, oslobađamo se svega onoga što godinama skupljamo u mislima i emocijama.
Mi kao taj tepih postajemo čistiji, naše su šare sve jasnije i dok prljavština nestaje, sve smo svesniji šta nam je činiti, kako se promenama prilagoditi i na najbolji način se i sami menjati. Prošlo je vreme optuživanja drugih za ono što nam se događa ili ne događa. Došlo je vreme da preuzmemo odgovornost za sopstveni život sa puno ljubavi i pažnje. Pažnja! Možda baš sledeći udah donosi taj dugo očekivani preokret na bolje. Kao što snažan vetar podigne prašinu i ulice raščisti, tako snažan udah može misli da razbistri.
Nina Martinović Armbruster
www.ninamartinovic.com