Ninine mustre: Srce na putu

Ali ovu jednu nisam do sada spominjala. Ta se prednost nalazi u brojnim pričama koje ta šetnja, bilo duža ili kraća može da prikaže. Dobro, ima nečega i u oku šetača, jer ja recimo spadam u one koji stalno zveraju uokolo dok šetaju, jer volim da se igram one igrice „Kao da prvi put šetam tim ulicama“, pa podesim radoznalost na najviši stepen.

Šetajući jednom tako odavno poznatim, a kobajagi nepoznatim ulicama, primetila sam na trotoaru nacrtano jedno lepo, punačko, žarko crvenom bojom popunjeno srce. Nigde u blizini ne postoji institucija sa kojom bih mogla da povežem taj znak, pa sam baš bila iznenađena, prijatno naravno, jer je nacrtano srce znak koji obožavam. Crtam ga na tanjiru, uobličavam pire krompir po njegovom obliku, nosim minđuše u obliku srca i gomile raznih sitnica i detalja koje su u mom okruženju, u obliku su srca. Ako neko želi nešto da mi pokloni, ako to bude u obliku srca, biće pun pogodak, šta god da je. Upravo zbog toga, nacrtano srce na trotoaru mi je ulepšalo šetnju. Počela sam odmah da snimam romantični film u glavi o tome ko je i za koju priliku uzeo tu boju i nafarbao srce u maloj, ne baš prometnoj ulici. Jednog od narednih dana, primetila sam srce na dugom mestu, nekih pedesetak metara dalje. Ah, kako je to divno, priča dobija svoj nastavak. A onda sam u narednim danima otkrila još nekoliko srca na tom potezu i shvatila da su ona sva već nacrtana, samo ih ja nisam primećivala. Narednih meseci, polako se farba skidala i srca su nestajala pod stopalima žurnih pešaka koji su gledajući svoja posla, ili gledajući u mobilne telefone, ne hajući gazili srca na svom putu. Možda sam i ja poneko zgazila dok nisam počela da ih primećujem, ali od kada sam ih videla, svaki put sam ih preskakala i svakom bih se sa radošću osmehnula. Sada već jedva nazirem poneku crvenu tufnu na mestima gde su nekada bila nacrtana, ali i dalje mi srce greju moje izmaštane romantične priče, koje u sebi prepričavam kada god tuda prolazim.

Ko zna čemu su u stvari ta srca poslužila, ali su ona, kao i mnogi simboli kojima se služimo, u mom slučaju ulepšala moj odlazak na posao, razbuktala maštu i vrlo pozitivno uticala na moje raspoloženje, a znate već: kada je dobro raspoloženje, sve je lakše i lepše. Valjalo bi malo obratiti pažnju na simbole, jer oni sami po sebi ne znače ništa sve dok im mi ne pripišemo neko značenje, dok im ne dodelimo neku posebnu ulogu. A ako to ne učinimo, onda samo prihvatamo ono značenje koje im je neko već dodelio. A da li će nama to značenje da bude za dobrobit, to ne znamo. Zato volim da se igram sa simbolima, a posebno sa mojim omiljenim srcima i zahvalna sam majstoru koji ih je crtao i šta god da je nameravao, meni je stvarnost ulepšao.

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com