Ninine mustre: Ispit

Spadam u optimiste, pa mi onda bude nekako prirodnije da se bavim izazovima, a ne problemima. To mi dodatno pomaže da se nosim sa svakodnevicom, jer me reč „izazov“ izaziva da stvari rešavam, a ne samo da o njima kukam. Druga varijanta, u slučaju da ne mogu ili ne vidim način da ih rešim, jeste da ih prihvatim i strpljivo sačekam da vidim zašto se nešto dešava baš tako kako se dešava.

Ipak, nekako mi se u poslednje vreme izraz „ispit“ čini adekvatnijim za sve češće izazove sa kojima se srećem, ne samo ja, nego rekla bih, kompletno čovečanstvo. One krajnosti o kojima često pišem, a koje su sastavni deo sveta dualnosti u kojem živimo, nikako da se ublaže, da se bar malo približe.

Ma kakvi! Sve su izraženije, sve su suprotstavljenije i teže za podneti. Postaje mi jasno, i svakim danom sve jasnije, da smo svi mi na svakodnevnim, velikim, važnim, brojnim i vrlo kompleksnim ispitima. A glavna tema ispita je ljudskost. Jedno od pitanja koje svakodnevno svi izvlačimo na tim ispitima, u vezi je sa ljudskošću koju ispoljavamo u raznim teškim situacijama. Da li uspevamo da ostanemo ljudi čak i onda kada se neki drugi oko nas ponašaju onako kako mi ne želimo da se ponašaju? Uspevamo li da ih pogledamo iz šire perspektive, u skladu sa njihovim životnim okolnostima, predispozicijama, vaspitanjem, patnjama i životnim okolnostima?

Možda „uspevamo li?“ nije dobro pitanje. Možda je prikladnije da se zapitamo da li uopšte pomislimo kako bi nama bilo da smo u njihovoj koži. Verujem da bi već to dalo dobar početak za odgovor na ispitno pitanje i veliku šansu da taj ispit položimo.

Zašto mi je važno da se setim tog pitanja ljudskosti u svakoj situaciji? Zato što jedino kada se izdignem iznad scenarija u kojem se trenutno nalazim, pa sagledam širu sliku, jedino tako uspevam da zadržim višu vibraciju svog bića, da se onda emitujući takvu, višu vibraciju, nađem okružena događajima i ljudima na sličnoj frekvenciji. U suprotnom, ostajem zaglavljena u najnižim mogućim emocijama, a najjača među njima je strah, pa onda shodno tome doživljavam razne strašne životne okolnosti zasnovane na toj bazičnoj vibraciji straha: bes, ljutnja, nemoć, ljubomora, osećaj manje vrednosti, nesigurnosti, potlačenosti, ogorčenosti... i da ne prljam dalje energetski prostor ove priče.

Trenutno smo svi na planeti na ispitu ljudskosti i izbor je svakog pojedinca šta će na tom ispitu da uradi. Ako izaberemo da kad god možemo budemo ljudi, da zaigramo u ritmu razumevanja, empatije, podrške, ljubavi i zahvalnosti zbog onoga što jesmo i što možemo da budemo, onda za nas nema zime. Ima da položimo najmasovniji ispit u istoriji sveučilišta „Planeta Zemlja“ koliko god da je izazovan.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com