NININE MUSTRE: Krađa ideja
Desilo mi se više puta, više nego što mogu i da se prisetim, da sam shvatila da mi je neko „ukrao ideju“.
To sam primećivala kada sam bila mala, ali sam u to vreme sve to doživljavala kao pokušaj kopiranja i to mi je čak na neki način i imponovalo. Kada sam počela da radim u medijima, to je postalo očiglednije i manje podnošljivo. Sa sve većim podozrenjem saopštavala sam svoje ideje, trudeći se da što manji broj ljudi čuje za njih pre nego što krenem u njihovu realizaciju.
A onda mi se desilo da je mene neko optužio za krađu ideje. Desilo se to u više navrata, a u jednoj takvoj situaciji sam u potpunosti odustala od projekta u koji sam tek ulazila, misleći da možda ipak nemam prava da eksploatišem ideje o kojima je neko već ranije govorio, a ja to nisam osvestila ranije.
Sa pojavom brzih komunikacija i kada nam je sve na dohvat ruke, to se mnogo lakše ustanovljuje. Uverena sam da su ideje određeni energetski koncepti koji tako nekako „vise u vazduhu“ i čekaju momenat da se usaglase sa nečijim nivoom svesti te da ih taj neko vidi, prepozna i eventualno iskoristi. To može da bude jedan čovek, a može da ih bude više istovremeno. I to je sasvim prirodna stvar.
Problem nastaje onda kada se probudi ljudska naučena uslovljenost koja nam nalaže da sve svojatamo i da moramo da posedujemo, a tu se stvara osnova za konflikt, jer svako ima osećaj da ima pravo da kaže: „To je moje“. I svi hoćemo da budemo prvi koji su nešto rekli, uradili, pokazali, jer valjda ako nismo prvi, onda smo manje vredni. Još jedna od uslovljenosti sistema u kojem živimo, a koji se bazira na takmičenju.
Shvatila sam u međuvremenu koji je to trenutak kada sam prestala da se brinem i čak uopšte da razmišljam o tzv. krađi ideja. To je bio trenutak kada sam počela da na pravi način uviđam dvostruku prirodu moje kao i svačije ličnosti. Ja sam u istom trenutku i jedinstvena, posebna, nezavisna i drugačija od svih, a ujedno i povezana, ista i jednaka sa svima i svim oko sebe. Kada to čovek onako suštinski shvati i iskusi, onda mu postane jasno koliko je besmisleno optuživati drugog za krađu ideja.
Svakome je sve dostupno u svakom trenutku, a od moje lične svesti i stanja u kojem se nalazi, zavisi koliko ću iz tog izobilja ideja i prilika da prepoznam, prihvatim i upotrebim za sopstvenu i dobrobit svih oko mene. Kada nešto radim i za druge i za sebe, onda ideje pršte na sve strane i nevažno je ko ih je prvi video ili sproveo u delo. Taj osećaj skida teret sa srca i donosi radost u duši, a iz toga svo dobro ovog sveta nastaje.
Nina Martinović Armbruster
