Ninine mustre: Prepletenost
Svi mi u svom okruženju imamo osobe koje koriste svaku priliku da sebe izdvoje od ostalih, stalno tražeći u sebi neke posebnosti zbog kojih su drugačiji od svih oko sebe.
Veruje da će ovo vreme u kojem živimo, takvim osobama najteže da padne, zato što ćemo kad-tad svi da uvidimo da smo u stvari svi povezani, svi smo deo jedne veće celine, koliko god da nam fizička razdvojenost pruža drugačiju sliku.
Nekada se govorilo da smo mi ljudi bića koja imaju dušu. Poslednji decenija se to menja i sve se češće govori da smo mi u stvari ta duša koja proživljava iskustvo u ljudskom obliku. To ljudsko iskustvo se doživljava naravno u fizičkoj formi i zbog toga i imamo osećaj da smo jedni od drugih razdvojeni. Vidimo jasnu granicu između svojih fizički tela. Ali na nivou duše, kažu, nit' ima razdvojenosti, niti ima granica bilo koje vrste. Tu smo svi povezani, tačnije rečeno – isprepletani. Ako poverujemo da je to tako, onda ćemo početi da primećujemo da smo svi u stvari veoma slični. Svi mi proživljavamo neka iskusta. Nekome sve ide od ruke, ili barem tako izgleda, a neko se sapliće i pada na svakom koraku u svom životu, ili barem tako izgleda. Sa druge strane, ima i onih kojima sve ide, a stalno nešto kukaju, kao i onih kojima ništa ne ide, ali stalno su optimisti i raduju se životu. Ono što je meni najinteresantnije od svega je što uviđam sve više da je to tako normalno, i sve je deo nekog iskustva koje smo namerili da proživimo. Nije dobro da ocenjujemo nečije ponašanje, niti da ga osuđujemo, sve dok ne znamo kako je biti u njegovoj koži, a to ne možemo. Zato možemo samo da nekog prihvatimo takvog kakav je, ili da ga ne prihvatimo, da se od njega udaljimo, ako nam je njegovo ponašanje odbojno. Svako, verovatno, radi najbolje što zna u želji da na najbolji moući način ide kroz životne izazove. Neko se svesno trudi da upozna sebe i svoje mehanizme ponašanja kako bi iz sebe izvukao maksimum, a neko ponavlja jedno te isto ponašanje i stalno se čudi kako se rezultati koje u životu dobija ne menjaju. Nema potrebe kritikovati ga. On jednostavno ne vidi da se vrti u krug. On je u ovom životnom iskustvu izgleda dobio zadatak da uči tako što ponavlja iste greške, i ko zna koliko će puta još da ih ponovi dok se ne osvesti. Neko bi to nazvao glupošću, ali retko je ko sve naučio iz prve.
Imam snažan osećaj da svako od nas pripada tom velikom sistemu ljudskih bića i da koliko god mislimo da smo odvojeni jedni od drugih, drugačiji i posebni, mi smo njegov neodvojivi deo. Ja sam kao prst na ruci: ima još sličnih meni, mada svaki ima drugačiji otisak, svaki izgleda slično, iako se razlikuje. Ali na kraju, svi pripadamo istoj šaci, istoj ruci i istom telu. Tako vidim i nas ljude: čak i kada izgledamo različito, ponašamo se i reagujemo različito, svi smo mi samo ljudi koji prolaze razna iskustva, najbolje što znamo. Pa hajde onda da jedni druge malo bolje razumemo, da se podržimo i pomognemo da prebrodimo sve nedaće na koje nailazimo, jer smo svi povezani i ne može jednima biti dobro dok su drugi u patnji. U slučaju nas koji još uvek dušu imamo, vredelo bi da je od sopsvtene gluposti sačuvamo.
