Ninine mustre: Nova srećna godina
Pred svaku novu godinu, sa svih strana stižu predlozi kako da napravimo retrospektivu godine koja prolazi, da bismo u novu godinu ušli spremni za još bolje i uspešnije događaje.
Sve to može da bude i zabavno i simpatično, ali meni se najčešće po glavi motaju one stvari koje nisam uspela da uradim onako kako sam zamislila, ili ono što iz nekog razloga nisam ostvarila. U tim slučajevima, umesto motivacije, osećam razočaranje, i umesto da potražim načine kako da ispravim stvari, ja pronalazim svoje odgovornosti, greške i slabosti. Pa ako tako nastavim, kakva će mi biti nova godina? Nešto sam morala da promenim.
Jasno mi je odavno da jedino što sigurno donosi boljitak u životu, jeste kada promenim sebe. Takođe je jasno da je sebe najteže promeniti jer je najteže uvideti sopstvene programe po kojima se ponašam. A i kada ih uvidim, ne umem da ih promenim, jer u „mirnodopskim“ uslovima, sva sam pametna i mudra i znam odakle dolaze moje reakcije, ali u situacijama kada osećam da sam u nekom problemu, sve te mudrosti nekako ispare i ja reagujem upravo iz mesta svoje „programiranosti“. Da, baš kad ne treba, ponavljam neke stare obrasce ponašanja, pa se posle čudim šta mi bi, i pitam se zašto mi se stalno slične situacije ponavljaju. Naučila sam u međuvremenu da sebe ne kritikujem previše zbog toga. Primetila sam da što više sebe razumem, to dublje zaranjam u one svoje skrivene delove koji me sabotiraju. Vidim ih, polako kapiram odakle mi i u kom sam delu života dopustila da utiču na moje ponašanje. To primećivanje je najvažniji korak. Kada ih primetim, ja onda uspem i da ih proglasim za zastarele i nepotrebne, što je sledeći najvažniji korak. Neka moja stara uverenja su mi bila neophodna u određenim životnim fazama. Pomogla su mi da se u nekom trenutku zaštitim, ili da se razvijam, da napredujem... Ali dođe momenat kada mi ta uverenja više ne koriste, ne služe mom napretku, nego me naprotiv samo sputavaju. Ponekad mi se ta zastarela uverenja prikradu i hoće da oboje trenutnu stvarnost, jer to je njihov posao, nisu ona kriva. Što ih ja češće primetim, to ona imaju manje uticaja i polako se povlače među sva ona stara uverenja poput onoga da ispod kreveta vrebaju čudovišta ili da se sa strancima ne sme razgovarati. Ono prvo me je naučilo kolika je moć čak i neosnovanog straha, a ovo drugo da prvo moram da odrastem, da ojačam i naučim da postavim granice sigurnosti, pa tek onda da pružim poverenje potpunim strancima.
Zato za ovu Novu godinu sebi, a i svima vama koji čitate ove redove, želim da pretresemo svoja stara uverenja, da ih brižljivo spakujemo i odložimo na sigurno mesto iz kojeg neće svakog časa iskakati i remetiti nam svakodnevicu. Neka se umesto njih pojave nova uverenja, da nam pomognu da postanemo bolji ljudi koji će umeti da kreiraju lepšu stvarnost. Srećna nova uverenja!
Nina Martinović Armbruster