Ninine mustre: Kućno lečenje
Tokom saobraćajne gužve u Novom Sadu suprug i ja se trudimo da nam bezobzirno ponašanje vozača koji skreću bez žmigavca i primitivaca koji se uguravaju u trake za skretanje preko reda ne kvari raspoloženje.
Primećujemo i nadamo se osvešćivanju koje će svakako uvesti red i bolju protočnost saobraćaja kada svi budu naučili i poštovali pravila. Međutim, ima nekih situacijama u kojima svaki put ostanemo bez reči.
Za ljude koji tokom vožnje izbacuju smeće iz svojih automobila, trebalo bi osmisliti posebno stroge kazne. Kao da će papirići od čokoladica, bombona i žvaka sami da se počiste sa ulice. Kao da nije dovoljno što prljaju svoj organizam, nego moraju da prljaju i grad u kojem žive.
Gospodo, ne vole svi da im bude prljavo, zadržite prljavštinu i đubre, ako ga već toliko volite za sebe, u svojim kućama. Elem, primećujem da su vozači službenih automobila najbahatiji, to je kao neko pravilo. Iz jednog takvog izbačen je još uvek upaljeni pikavac, a to je razlog što pišem na ovu temu. Na autu vidimo natpis „Kućno lečenje“.
Au, brate pardon sestro, jer za volanom je bila žena, koga ćeš ti da lečiš? Kako ćeš ti nekome da priuštiš kućno lečenje kad nemaš ni kućno vaspitanje? Nadam se da bar pacijentima ne bacaš pikavce po kućama. U školama i drugim institucijama uči se o tome, svima su puna usta čuvanja prirode, a nekima i džepovi od evropskih projekata na te teme, a naša okolina, posebno priroda, prepuna je smeća. Biće da nije do obrazovanja, nego do kućnog vaspitanja. U teoriji smo jaki, a u praksi kao da mrzimo i sebe i svoje okruženje i svoju zemlju. Smeća je toliko da se ljudi sami u okviru nekolicine pokreta građana organizuju i prave akcije, pa čiste parkove i reke pretvorene u divlje deponije kojih je toliko da nam je cela zemlja pretvorena u jednu takvu.
Nemam tačan odgovor na pitanje šta je lek za taj problem, osim osvešćivanja. Mora da se podiže svest o tome da je sve povezano i da sve utiče jedno na drugo, da svaki moj potez može da donese promenu na bolje ili na lošije, od mene zavisi. Od svakog pojedinca! Na poslu i pored posebnih kutija za čepove koje skupljamo i koji bolesnoj deci donose ogromnu pomoć, jer se za njih kupuju invalidska kolica, neke kolege i dalje bacaju čepove zajedno sa plastičnim flašama u korpe za smeće. Ništa im ne kažem, uzmem bocu iz smeća, odvrnem čep i stavim ga u kutiju za to namenjenu. Neki mi se podsmevaju, nekima je neprijatno, ali verujem da će im jednoga dana pasti na pamet da i sami učine isto. To je moj način. A ako vidite gospođu u autu „Kućno lečenje“, plavušu, kratko ošišanu, našminkanu i sređenu kao za reklamu, vratite joj taj pikavac, možda joj to pomogne da se osvesti i izleči kućno nevaspitanje.
Nina Martinović Armbrusterž