Ninine mustre: Haljina
Jedan od najjačih, najjasnijih i najlepših simbola ženstvenosti mi je haljina. Koliko god da smo sve opredeljene za neki udoban i prikladan svakodnevni izgled, pa se često uvlačimo u pantalone, svaka od nas, kada obuče haljinu, ima onaj poseban i samo ženama znan osećaj ženstvenosti.
Od malena, kada sam kao i većina devojčica zamišljala da sam neka princeza, haljina mi je predstavljala nešto svečano, drugačije, ženskije i ljupkije. Tek kada bih obukla haljinu osećala bih da sam prava devojčica, ma šta da je to „prava“ tada u toj dečijoj glavici značilo.
I danas je tako, osim što odavno više nisam devojčica. Nemam baš onoliko haljina koliko bih volela da imam (a koja žena bi pa priznala da ih ima dovoljno?), ali haljinu oblačim kada god mi se ukaže prilika. Čak i kada vozim bicikl, one malo šire i duže, sasvim lepo mogu da posluže. Prvo što volim kod haljine je lepršavost. Lepršavost automatski kod mene budi osećaj radosti, nesputanosti i igre. Kada prošetam u nekoj lepršavoj haljini, dogodi mi se kao da je dodatna energija obavila moje telo, pa se krećem lakše, slobodnije, sa mnogo više snage i gipkosti. Kao da upravo ta haljina koja leluja oko mene ima moć da mi dopuni baterije, da me dodatno nahrani nekim elanom pa mi se čini da više lebdim nego što koračam. Za tu funkciju, haljina mora da bude dovoljno dugačka, da ni u jednom trenutku ne otkrije nešto što smatram da bi trebalo da ostane pokriveno. Što se boje tiče, volim da je svetla, pogotovo leti, ali razni dezeni čine haljinu još moćnijom. Dok lelujam tako u nekoj svojoj šarenoj haljini, svaki delić mog tela kao da igra neki svoj zamišljeni ples i kao da se neka plesna trupa okupila oko mene, svako u svojoj koreografiji usklađuje svoje sitne pokrete sa celinom koja prati ritam mojih koraka. U svojoj šarenoj haljini, ja sam jedna vesela, lelujava, plesna predstava. Toliko se ponekad zanesem u toj igri da mi se učini da se s vremena na vreme i aplauz začuje. Nije to tek neki „ego trip“, to je jednostavno zarazna radost koju donosi slobodan pokret koji prate i drugi u grupi (u ovom slučaju razni delovi moje haljine), pa se onda sve to umnoži i složi kao u nekoj veseloj, baletskoj predstavi.
O praktičnoj strani haljine, nema potrebe da govorim, jer je jasno koliko je udobna, jednostavna za obući, zgodna za svaku priliku, ali meni mnogo više znači onaj nevidljivi, neopipljivi, a toliko važan aspekt svega u životu, pa i haljine: energetski aspekt. Osim što stvara vazdušni sloj oko tela, haljina simbolično, a verujem i istinski, predstavlja omotač oko tela, čini tu nevidljivu auru na neki način vidljivom, krećući se, stvara još više energije i na taj način kao da me još više ojačava. Ovo svakako ne važi u slučaju tesno skrojenih, neudobnih haljina koje pokret sputavaju i energiju blokiraju. Kada poželim da se osnažim i svoje raspoloženje popravim, ja svoju omiljenu, šarenu haljinu oblačim.
Nina Martinović Armbruster
