NININE MUSTRE: Čekajući sebe
Na početku svake sezone u poslu kojim se bavim veći deo svog života, postavljaju se slična pitanja: Hoće li biti nekih promena? Ako ih bude, hoće li biti nabolje? Kako će se ove godine postaviti programska šema? Hoćemo li našoj TV stanici najzad vratiti staru slavu? Primećujem iz godine u godinu da čekamo da neko dođe i da nešto promeni.
Taj ne baš uspešan recept primenjujemo skoro svi u svakodnevnom životu. Većina nas (barem ljudi u mom okruženju) žalimo se da se stvari ne menjaju na bolje, da je sve teže živeti po meri normalnog čoveka, da nemamo uslove, da nas neki tamo sputavaju. Od kada se trudim da izađem iz tog šablona, mnogo mi se toga u životu promenilo na bolje. Ne ratujem više sa vetrenjačama krijući se iza tih istih vetrenjača, nego prihvatam okolnosti na koje ne mogu da utičem, a zdušno se trudim da menjam ono što mogu.
Proučavam koja su to uverenja koja sam nasledila od svojih roditelja, a i drugih bližih i daljih predaka i nastojim da ta uverenja promenim, da ih poništim ako mi više nisu od koristi, ili da ih upregnem ako mogu da donesu neki boljitak. Najvažnije od svega je da ih otkrivam, postajem ih svesna i na osnovu te svesti reagujem dalje.
Otkrila sam da sam od oboje „pokupila“ neka od tih uverenja, kao i veoma izraženu kontradiktornu potrebu da osporim autoritet ako uvidim da nema realnog pokrića za svoj položaj, a da ipak očekujem neko priznanje za svoj učinak baš od takvog autoriteta. Već samo osvešćivanje te moje čudne prirode pomoglo mi je da munjevitom brzinom istupim iz začaranog kruga i počnem sama da vrednujem sebe i svoje napore da uradim nešto dobro i kvalitetno što će imati pozitivan učinak na ljude oko mene, jer to je motiv koji me inače vodi kroz život. Od tada se sve menja u mom životu i kada se sagleda šira slika, menja se na bolje iako i dalje ima uspona i padova, s tim što su padovi bezbolniji i poučniji nego ranije.
I baš kao što bi se moglo i očekivati, okolnosti se takođe menjaju nabolje. Pojavljuju se ljudi – autoriteti sa pokrićem, ali i nove prilike sa neočekivanih strana u kojima baš one vrednosti koje kod sebe vidim i sve više cenim mogu da dođu do izražaja i naprave promenu kakvu priželjkujem. Beskrajno uživam u ovoj čudesnoj igri zvanoj život od kada ozbiljnije cenim sopstvene vrednosti i oslanjam se upravo na njih, a ne na nečiji sud o njima.
Nina Martinović Armbruster
