Милица Томашевић о серијама „Дрим тим”, „Друг Марко” и „Игра судбине”

У тој топлој комедији о несвакидашњој породици која није успела у фудбалу, али јесте у животу, кроз нових 12 епизода у којима ћемо видети како даље напредује породица Ике Срдића, Даница ће, како нам открива глумица, доживети трансформацију, јер ће ова добро позната екипа услед неочекиваног обрта у њиховим животима, морати да се прилагоди новом стилу живота.

– Комедија је увек присутна у овој нашој причи и то је оно што могу сигурно да обећам публици. Можете да очекујете много уживања и смеха у разним ситуацијама које нам доноси друга сезона, на челу са Лазаром Ристовским, који игра Ику Срдића. Цела та фудбалска породица у серији, која је сама по себи, кад их гледамо са стране, довољно духовита и смешна, стварно пружа један спектакл и, искрена да будем, једва чекам и ја да гледам другу сезону. Већ имам и неке  од епизода које су ми омиљене – прича за Дневников ТВ магазин глумица Милица Томашевић и додаје да је и сама велики љубитељ серије „Дрим тим”. – Већ када смо радили прву сезону цела прича ми се веома допала и драго ми је што је наишла на позитивне критике међу публиком. Међутим, без лажне скромности или неких најава помпезних, заиста очекујем спектакл од друге сезоне. Уживам у снимању посебно што је ту стара екипа, а придружује нам се и много нових ликова. Радња је тако направљена да серија може да има небројено много сезона, јер имамо велики број ликова, лепезу шарених карактера. Сваки лик прича за себе причу, као што је и Даница, коју ја играм.

Какву ће то промену ваша Даница у наставку доживети?

– Даница је, сама по себи, таква да је увек на своју руку и увек другачија од осталих ликова и укућана. То што ће доживети физичку промену након једне епизоде само је један сегмент и последица тих њених промена. Десило се да је она дочекала нешто у чему ће коначно бити задовољна и видети неку велику прилику и шансу. Због тога се у једном моменту за 360 степени преокренула, али на самом крају ћемо открити, ипак, да ли се Даница враћа на своје првобитно стање или је остала доследна томе. Ко зна, можда ћемо то у некој од наредних сезона даље рашчлањивати. Занимљива ми је Даница за игру.

Рекли сте да сте велики фан ове серије. Шта је то због чега вам је толико прирасла срци и шта је можда њен главни адут у односу на остале у понуди на домаћим телевизијским каналима?

– Постоји много фактора зашто је волим. Прво, у њој игра једна посебна екипа уз енергија која влада на овом терену - „Булбулдеру”, где снимамо. Ништа није случајно када кажемо: „Дрим тим”. Ми смо сви заиста као један дрим тим, на челу са Лазаром Ристовским и свим осталим колегама. Довољно је само да поређате све те ликове један до другог да вам та слика буде духовита и смешна. Е сад наравно све је ствар ко воли наш хумор или не. Неко га више воли, неко мање, али сам сигурна да овде неће бити пропуста и грешке и да људи неће остати имуни, па макар и ако то није њихова доза хумора. Ова серија донела је другачију причу о обичном човеку и његовим великим сновима. Све те ликове из серије можемо да препознамо у нашем окружењу, само су тако спојени па су сви специфични тако заједно илустровани. Самим тим, кад је нешто живо и са чим можемо да се поистоветимо, мени увек буде занимљивије за играње. Ово је сигурно једна таква прича. Битан је и развој свих тих ликова и ситуација, које су до сржи смешне и начин на који сви то играмо. „Дрим тим” и у наставку доноси много смеха, шале, оптимизма, наде, веру у људе и оно што је суштински најважније, а то је породица. 

Немам луксуз да се разболим

Стиже ли глумица која излази из пројекта у пројекат и снима готово свакодневно да води рачуна о свом здрављу, исхрани, начину живота генерално? Шта је то иза кулиса „гламурозног” живота?

– Људи заиста немају праву слику о томе шта значи тај живот на сету, поготово када сте у два-три пројекта истовремено. Костими које носимо на сету доста су лагани и стално вам прети могућност да се разболите. Ипак, немам тај луксуз да, ако сам се смрзла на снимању или се прехладила, код куће лежим два дана, не устајем из кревета и пијем топао чај. Посао је такав да сам стално у „машини”. Сутра је нови дан па се сналази како знаш и умеш. Волим да будем професионалац кад год нешто радим, али све то има и неки данак. Не треба, наравно, човек претеривати и затрпавати себе обавезама. Треба и бирати пројекте које ћеш да радиш, јер није све у том гламуру, како кажете, новцу или чему год. Ипак, добро је док има посла, док сам сад у овим годинама, можда сутра не бих могла да нешто да играм као сад, па кориустим свакуј прилику и позив од дргих људи са којима сам сарађивала да наставим сарадњу, да се дружим и учим од колега.

Поново сте ушли и у ципеле Јованке Броз у играно-документарној серији „Друг Марко”. Хоћемо ли у тој причи нешто открити о Јованки, а да до сада нисмо сазнали у серији која се бавила само њеним животом?

– Да будем искрена, у тој серији прича је базирана на друге ликове и Јованку сам само на дан оживела па није било ни простора ни могућности да се сада можда нешто ново каже и сазна о њој. Ипак, Јованка је жена која је недоречена, мистериозна, неистражена, а то је оно што људе вуче да се додатно баве тиме. И сигурна сам да ће се још много пута људи враћати и снимати серије и филмове о њеном животу, јер је заиста веома инспиративна и слојевита са разних аспеката. Захвална сам што сам и овај пут, па макар и на дан, могла поново да оживим Јованку Броз, што не значи да се и у будућности тако нешто неће десити. Све у свему, Јованка је један лик о ком нисам могла ни да сањам да ћу га некада играти. Али, ето, снови се остварују. Била бих срећна да добијем још неку велику хероину да играм.

Није више новост да сте се вратили у „Игру судбине”. Јесте ли за то време колико сте се одмакли од Надиног лика успели боље да је сагледате и сада јој приђете из неког другог угла?

– Нисам могла много да се одвојим од Наде, прво што је дуго играм, а онда и што уз њу учим, сазревам и растем. Мени је, пак, у правом моменту дошла та пауза да мало сама себе сагледам и преиспитам. Имала је Нада преокрете и трансформације преко ноћи, тако да сам се трудила да је на прави начин оправдам и нађем неко зрно у том лику како бих могла да ту њено понашање које се преко ноћи променило оправдам и иза тога станем.  Наравно, публици се то доста мање свидело, него оно каква је Нада била на почетку. У овој сезони видимо да је Нада мало мућнула главом и да се вратила покајнички, што ми је драго, јер наилазим на позитивне критике публике и видим колико је тај лик свима недостајао. И та пауза, колико год се тада чинила да није можда требало да се деси, видимо да је само неке добре ствари донела. Како серији, тако и том лику и читавој причи. Нада иде даље. Има наде за њу (смех). Њена судбина се и даље окреће, као и код свих ликова. Мислим да је та серија и привукла толику пажњу гледалаца јер су ситуације тих ликова оне које можемо препознати из окружења, то су приче као и у „Дрим тиму”, не толико мрачне и оптерећујуће. Нема криминала, црне хронике, ратова. Свима нам је потребно да кад се вратимо у домове увече одморимо мозак и имамо питкије штиво. Нешто што ће нам помоћи да опустимо мозак од свих ситуација о којима стално слушамо на све стране па још када бисмо сваки пут морали поново да их увлачимо у себе и о њима слушамо и гледамо пред спавање било би то стварно превише.

Много ваших колега из „Игре судбине” прешло је у „Закопане тајне”. Због чега ви то нисте урадили?

– Наставила сам да играм своју Наду и идем својим путем, а свима који су отишли желим срећу на њиховом путу ка остваривању снова и нових улога. Моја судбина је тренутно таква, ко зна зашто то тако треба, увек се препустим. Ту сам и даље, а видећемо шта ће сутра да нам донесе.

Владимир Бијелић