JAVNI POSAO NE TRPI BEZLIČNE LJUDE Influenser Nikola Gajić o životu van društvenih mreža i prepoznatljivom humoru
Popularni influenser Nikola Gajić, poznatiji pod imenom Neuspeh Džokeru, svakodnevno zasmejava ljude svojim iskrenim humorom i sadržajem koji objavljuje na društvenim mrežama.
Njegov Instagram prati preko 280.000 ljudi, dok mu Tiktok nalog broji preko 355.000 pratilaca. Kroz satirične video-snimke oponaša svakodnevne situacije iz života sa kojima se svaki pojedinac barem jednom susreo, a pozitiva koju širi među ljude ne može da se ospori. Osim humora, publika je zavolela njegovu kreativnost, autentičnost i iskrenost, a uprkos velikoj popularnosti, Nikola je uspeo da zadrži svoju skromnost i sve osobine koje su ga krasile i pre društvenih mreža. Uz mnogo truda i ulaganja uspeo je da zadrži pažnju publike, u vremenu kada sve više ljudi kreira sadržaj na digitalnim platformama.
- Potrebno je da se sluša šta publika od vas traži. Potrebno je da se uvaže i negativne i pozitivne kritike, naravno ukoliko su konstruktivne. Interakcija sa publikom je nešto čemu će svaki uspešan kreator sadržaja težiti. Influenseri koji žele preko noći da postanu popularni, preko noći mogu i nestati, ukoliko svoj uticaj usmere na pogrešne stvari. Za svakoga od nas postoji mesto pod Suncem, a od nas samih zavisi da li će radost i toplina sunčevih zraka grejati samo nas ili ćemo je podeliti i sa drugim ljudima – govori Nikola na početku našeg razgovora.
Koja je, po vašem mišljenju, mera dobrog humora i koliko je odgovornost, u tom smislu, velika?
- Veliki je dar od Boga biti duhovit. Ljudi humor uzimaju zdravo za gotovo i često ga mešaju sa perfidnim zadirkivanjem drugih ljudi. Osoba koja je duhovita je čista i nema zle namere. Humor, koji duhovita osoba plasira, nema za cilj da uvredi niti omalovaži bilo koga. Uvek govorim da se samo duhoviti i iskreni ljudi znaju šaliti prvo na svoj, a zatim i na tuđi račun. U tom smislu je odgovornost velika i da, vodim računa šta ću, kada i kako reći u svom sadržaju. Volim da se vratim na svoj početak kada sam snimao potpuno bezbrižno i spontano bez nekog opterećenja da će moj humor potencijalno nekoga uvrediti. Kako je Instagram zajednica rasla, tako sam ja pratio šta se dešava kod nas i u svetu na mrežama i zaključio sam da je poprilično zavladala neka vrsta šire „vouk“ kulture. Tako sam vremenom rešio da počnem da ispisujem sve i vodim računa o tome šta ću reći. Odlučio da preventivno na svoj sadržaj stavim dodatni „filter“. Svestan sam da je svaka moja reč iskrena, dobronamerna i ide direktno iz srca, a kada tako kreirate svoj sadržaj onda nemate čega da se plašite. Ljudi na društvenim mrežama mogu dobro da razaznaju usiljeni i plaćeni humor, odnosno nekoga ko je došao tu zarad lajkova, provokacije, komentara i nekog novca od zdravog humora, koji se plasira isključivo zarad dobre zabave, relaksacije i bega od svakodnevice koja nas okružuje. Moj humor ne možete tumačiti, jer skrivene poruke ne postoje. Tu smo da se kolektivno zabavimo i uživamo u dobroj i pozitivnoj energiji koju volim da delim sa ljudima na mrežama.
Ko je Nikola Gajić iza kamere i kako izgleda vaš život van društvenih mreža?
- Za sebe često kažem da sam privatno dosta dosadan, iako bi moja devojka, porodica i prijatelji rekli baš suprotno. Neko sam ko radije bira mir umesto gužve, radije biram krug svojih prijatelja nego neobavezne kafe sa poznanicima ili potencijalnim prijateljima i radije biram prirodu umesto betona. Nikada niko ne bi rekao to za mene, ali sam poprilično introvertan i stidljiv, iako moj sadržaj na društvenim mrežama govori suprotno. Mnogo mi je drago što sam uspeo da zadržim tog privatnog Nikolu za sebe, a da publici dajem samo onog luckastog, detinjastog i energičnog. I evo, sada dok odgovaram, razmišljam kako mi je to pošlo za rukom i divim se samom sebi. Za javni posao, pogotovo na društvenim mrežama gde smo izloženi svemu i gde svako može na bilo koji način da vam se obrati, priđe, iskomentariše, smatram da je veliki uspeh zadržati neku vrstu svoje privatnosti i da ne treba u potpunosti ogoliti sebe zarad lajkova, komentara i pratilaca. Za sebe kažem da sam prilično jednostavan, jer me male stvari ispunjavaju i čine srećnim. Hobi su mi razne aktivnosti u prirodi poput pecanja, planinarenja, vožnje biciklom, ali i čitanje knjiga, druženje sa prijateljima i igranje društvenih igara. Takođe, volim da crtam, bojim i maksimalno koristim svoje kreativne sposobnosti i u slobodno vreme kako bih svoj sadržaj doveo do savršenstva.
Na koji način vas je popularnost promenila, bilo pozitivno ili negativno, i kako uspevate da ostanete skromni i prizemni, a pritom i prepoznatljivi?
- Smatram da se za bilo koji vid javnog posla i javnog života mora kompletno sazreti. Moja sreća je što sam kroz život jasno znao šta želim i čime da se bavim, ali okolnosti kroz koje sam prolazio, da bih došao na mesto na kojem sam trenutno, bile su sve moje usputne stanice i lekcije koje sam morao da prođem da bih naučio da cenim ono što danas imam. Lepo kućno vaspitanje, radna etika, disciplina, kultura i komunikativnost je nešto što me održava prizemnim i normalnim u ovom svetu. Mnogi preskoče neke osnovne stvari i nesvesno, ili svesno, hrle u novac, slavu i popularnost, pogotovo mladi. Zato se na njih mnogo više odrazi ta „slava“ koja udari u glavu. Takođe, može se jasno videti i ko je oduvek želeo da se nađe na tom pijadestalu popularnih ličnosti Balkana po svaku cenu. Kod njih se ta slava i novac, u većini slučajeva, negativno odražava na ponašanje. Osim tog „Iks“ faktora, potrebno je da imaš i malo mozga, jer način na koji ćeš ti da se obraćaš publici, kako ćeš se ponašati u javnosti, u intervjuima ili sa klijentima mnogo govori o tebi, a ja imam izuzetno lepu saradnju sa svim ljudima. Zaista mi je puno srce kada čujem da ljudi vole da su u mom društvu i da vole da sarađuju sa mnom. To samo govori u prilog tome da sam se promenio, ali nabolje. Tako da sam ja nekako spremno dočekao taj poziv na javnu scenu i da ga koristim na jedan kvalitetan i pravilan način. Što se tiče prepoznatljivosti to je prosto energija koju nosite u sebi. Ili pleniš ili ne pleniš. Javni posao ne trpi bezlične ljude.
Odlučili ste da kroz svoj sadržaj prikazujete realnu sliku života, za razliku od mnogih drugih. Zbog čega se većina odlučuje za prikazivanje naizgled savršenog života i mislite li da to savršenstvo postoji i da je dostižno?
- Prirodnost i spontanost koju nosim u sebi je dovela do tih realnih slika koje ja proživljavam svakodnevno i koje prikazujem na jedan komičan, ali istinit način. Svako od nas je nekada pojeo paštetu u životu, svakome od nas se desio neki peh ili blam prilikom dejta, svako od nas ima mane koje vešto ili manje vešto prikriva. Sve je to život. Ja sam uredio život po svom, da meni sve bude savršeno. Umem da pojedem i biftek i paštetu u istom danu, ali nemam potrebnu da to potenciram. Ni od čega ne treba da nas bude sramota. Smatram da savršen život na Instagramu ne postoji, ako i postoji ti ljudi koji ga žive nemaju društvene mreže niti imaju potrebe da to nameću i prikazuju drugim ljudima, samim tim nisu savršeni jer su siromašni u duši. Neko bi rekao da ne lupetam gluposti, ali zaista uvek polazim od sebe. Pohvaliti se treba samo znanjem i veštinama, humanim stvarima i dobrim delima kojima smo uspeli da podstaknemo druge ljude da budu bolji. Sve ostalo je prividno i ne bih mnogo pridavao značaja takvim profilima i ljudima. Gledam da svakoga dana budem što bolji, a ne savršeniji, čovek. Dakle niko i ništa nije savršeno.
Da li ste doživeli neku neprijatnost zbog određenog sadržaja koji ste objavili?
- Jedinu neprijatnost koju sam doživeo je kada sam upotrebio neku ružnu reč u nekom od svojih video-klipova. To čak nije ni bila moja reč, već je upotrebljen zvuk sa Tiktoka, u kojem su se našle neke ružne reči. Odmah je usledilo par poruka i komenara da video-klip nije primeren, te sam ga uklonio sa svog kanala. Nakon toga sam bio nakratko ljut, jer nisam mogao da verujem da ljudi lajkuju i gledaju razne rijaliti programe i drugi nezdravi sadržaj na društvenim mrežama, a zasmetala im je psovka koja je naša svakodnevica. Međutim, ubrzo sam shvatio da sam tu isključivo i jedino krivac samo ja. Moja publika je navikla na zdrav humor bez ikakvih degutantnih ispada i psovki, a ako ih nekada i bude, prođu neopaženo, jer akcentujem energiju video-klipa i njegovu poentu, a ne tu psovku. Tako da sam se ubrzo i izvinio i nastavio dalje sa svojim sadržajem. Čak sam i tada dobio podršku drugih ljudi koji su mi pisali da je to ništa naspram onoga što vidimo na televiziji svakodnevno, ali opet nisam želeo da opravdam sebe već da prihvatim grešku, ispravim je i nastavim dalje.
Gde pronalazite inspiraciju za snimanje klipova o Milici i Paji?
- Svakodnevne situacije mojih prijatelja, rođaka i mene su spontano dovele do mojih likova Paje i Milice. Oni su najprepoznatljiviji likovi na mom profilu i uživam dok kroz njih karikiram neku svoju ili tuđu životnu situaciju. Neki se pronađu neki ne, ali svi uživaju. Ideja dolazi nekada i sama od sebe i mnogi bi rekli da su nekada neku ideju videli kod nekoga ili su je proživeli, ali svakome od nas bude simpatično i smešno kada se poistovetimo sa istom. Neću da budem lažno skroman, ali nekada uhvatim sam sebe da gledam svoje klipove po nekoliko puta i svaki put se iznova nasmejem.
Često može da se čuje da biti influenser zapravo nije zanimanje, te da ne iziskuje mnogo posla. Zbog čega mislite da ljudi imaju takav stav?
- Narod je malo kontradiktoran po tom pitanju. Osporavaju zanimanje kojim masovno žele da se bave? Niko ne želi da se bavi tim poslom, a svi se snimaju? Zbog čega to? Hajde da budemo realni i da već jednom stavimo tačku na zanimanje koje je opšte prihvaćeno u svetu, a zove se influenser, kontent kreator iliti kreator sadržaja, a to je osoba koja ima uticaj na određen broj ljudi, zbog kreativnog sadržaja koji plasira na svom kanalu. Svako ko ozbiljno pristupi ovom poslu, kao i svakom drugom, tako će ga i raditi. Na kraju krajeva, rezultati govore umesto vas, ako radite ozbiljno možete steći mnogo više od samih pratioca, lajkova i komentara. Klijenti koji vas angažuju za saradnje mnogo govore o vama. Prosto je, koliko radiš toliko zaradiš. Mislim da će još neku godinu kod nas to biti tabu tema i tabu zanimanje, da se ljudi stide kada ga izgovore. Sa druge strane, mlađe generacije su dobro prihvatile to zanimanje i koriste maksimalno potencijal društvenih mreža. Mislim da je potrebno da se pronađe balans između ta dva. Ja sam zagovornik diplome i školovanja, a ukoliko je neko kapacitet ujedno treba da gradi i svoju digitalnu karijeru.
Govorili ste o tome da je vaš nadimak „Neuspeh Džokeru“ zapravo nastao na osnovu filma „Džoker” koji nije uspeo da unese smeh i radost u mračan Gotham city, te ste odlučili da tu ulogu preuzmete i unesete humor i smeh u današnje društvo. Šta biste rekli vašim pratiocima, na koji način oni mogu da preuzmu tu ulogu i šta vidite kao pozitivno u ovom današnjem vremenu?
- Mojim pratiocima i svim ljudima koji uživaju u mom sadržaju bih poručio da budu ono što jesu. Da svakim danom nekoga nasmeju, jer je pravi i iskreni smeh ono što nam najviše fali u današnje vreme. Poručio bih im da budu još više empatični i da imaju obzira za druge ljude. Malo više ljudskosti ne bi nikome škodilo, kao ni kulture u svakodnevici, saobraćaju, poslu, društvu. Poručio bih im da ne upiru prstom u druge, da se više smeju i raduju sitnicama, da vole i da se okruže ljudima koji ih vole. Samo tako ćemo isplivati iz ovog ponora u koje nas vuče današnje vreme i ljudska zloba koja je u ovom momentu samo malo glasnija, ali ne i večna. Malo bolje oslušnite svoje srce i znaćete na kom mestu i u kome da tražite lepotu i radost života.
Ivana Japundža
