ЈАВНИ ПОСАО НЕ ТРПИ БЕЗЛИЧНЕ ЉУДЕ Инфлуенсер Никола Гајић о животу ван друштвених мрежа и препознатљивом хумору
Популарни инфлуенсер Никола Гајић, познатији под именом Неуспех Џокеру, свакодневно засмејава људе својим искреним хумором и садржајем који објављује на друштвеним мрежама.
Његов Инстаграм прати преко 280.000 људи, док му Тикток налог броји преко 355.000 пратилаца. Кроз сатиричне видео-снимке опонаша свакодневне ситуације из живота са којима се сваки појединац барем једном сусрео, а позитива коју шири међу људе не може да се оспори. Осим хумора, публика је заволела његову креативност, аутентичност и искреност, а упркос великој популарности, Никола је успео да задржи своју скромност и све особине које су га красиле и пре друштвених мрежа. Уз много труда и улагања успео је да задржи пажњу публике, у времену када све више људи креира садржај на дигиталним платформама.
- Потребно је да се слуша шта публика од вас тражи. Потребно је да се уваже и негативне и позитивне критике, наравно уколико су конструктивне. Интеракција са публиком је нешто чему ће сваки успешан креатор садржаја тежити. Инфлуенсери који желе преко ноћи да постану популарни, преко ноћи могу и нестати, уколико свој утицај усмере на погрешне ствари. За свакога од нас постоји место под Сунцем, а од нас самих зависи да ли ће радост и топлина сунчевих зрака грејати само нас или ћемо је поделити и са другим људима – говори Никола на почетку нашег разговора.
Која је, по вашем мишљењу, мера доброг хумора и колико је одговорност, у том смислу, велика?
- Велики је дар од Бога бити духовит. Људи хумор узимају здраво за готово и често га мешају са перфидним задиркивањем других људи. Особа која је духовита је чиста и нема зле намере. Хумор, који духовита особа пласира, нема за циљ да увреди нити омаловажи било кога. Увек говорим да се само духовити и искрени људи знају шалити прво на свој, а затим и на туђи рачун. У том смислу је одговорност велика и да, водим рачуна шта ћу, када и како рећи у свом садржају. Волим да се вратим на свој почетак када сам снимао потпуно безбрижно и спонтано без неког оптерећења да ће мој хумор потенцијално некога увредити. Како је Инстаграм заједница расла, тако сам ја пратио шта се дешава код нас и у свету на мрежама и закључио сам да је поприлично завладала нека врста шире „воук“ културе. Тако сам временом решио да почнем да исписујем све и водим рачуна о томе шта ћу рећи. Одлучио да превентивно на свој садржај ставим додатни „филтер“. Свестан сам да је свака моја реч искрена, добронамерна и иде директно из срца, а када тако креирате свој садржај онда немате чега да се плашите. Људи на друштвеним мрежама могу добро да разазнају усиљени и плаћени хумор, односно некога ко је дошао ту зарад лајкова, провокације, коментара и неког новца од здравог хумора, који се пласира искључиво зарад добре забаве, релаксације и бега од свакодневице која нас окружује. Мој хумор не можете тумачити, јер скривене поруке не постоје. Ту смо да се колективно забавимо и уживамо у доброј и позитивној енергији коју волим да делим са људима на мрежама.
Ко је Никола Гајић иза камере и како изгледа ваш живот ван друштвених мрежа?
- За себе често кажем да сам приватно доста досадан, иако би моја девојка, породица и пријатељи рекли баш супротно. Неко сам ко радије бира мир уместо гужве, радије бирам круг својих пријатеља него необавезне кафе са познаницима или потенцијалним пријатељима и радије бирам природу уместо бетона. Никада нико не би рекао то за мене, али сам поприлично интровертан и стидљив, иако мој садржај на друштвеним мрежама говори супротно. Много ми је драго што сам успео да задржим тог приватног Николу за себе, а да публици дајем само оног луцкастог, детињастог и енергичног. И ево, сада док одговарам, размишљам како ми је то пошло за руком и дивим се самом себи. За јавни посао, поготово на друштвеним мрежама где смо изложени свему и где свако може на било који начин да вам се обрати, приђе, искоментарише, сматрам да је велики успех задржати неку врсту своје приватности и да не треба у потпуности оголити себе зарад лајкова, коментара и пратилаца. За себе кажем да сам прилично једноставан, јер ме мале ствари испуњавају и чине срећним. Хоби су ми разне активности у природи попут пецања, планинарења, вожње бициклом, али и читање књига, дружење са пријатељима и играње друштвених игара. Такође, волим да цртам, бојим и максимално користим своје креативне способности и у слободно време како бих свој садржај довео до савршенства.
На који начин вас је популарност променила, било позитивно или негативно, и како успевате да останете скромни и приземни, а притом и препознатљиви?
- Сматрам да се за било који вид јавног посла и јавног живота мора комплетно сазрети. Моја срећа је што сам кроз живот јасно знао шта желим и чиме да се бавим, али околности кроз које сам пролазио, да бих дошао на место на којем сам тренутно, биле су све моје успутне станице и лекције које сам морао да прођем да бих научио да ценим оно што данас имам. Лепо кућно васпитање, радна етика, дисциплина, култура и комуникативност је нешто што ме одржава приземним и нормалним у овом свету. Многи прескоче неке основне ствари и несвесно, или свесно, хрле у новац, славу и популарност, поготово млади. Зато се на њих много више одрази та „слава“ која удари у главу. Такође, може се јасно видети и ко је одувек желео да се нађе на том пијадесталу популарних личности Балкана по сваку цену. Код њих се та слава и новац, у већини случајева, негативно одражава на понашање. Осим тог „Икс“ фактора, потребно је да имаш и мало мозга, јер начин на који ћеш ти да се обраћаш публици, како ћеш се понашати у јавности, у интервјуима или са клијентима много говори о теби, а ја имам изузетно лепу сарадњу са свим људима. Заиста ми је пуно срце када чујем да људи воле да су у мом друштву и да воле да сарађују са мном. То само говори у прилог томе да сам се променио, али набоље. Тако да сам ја некако спремно дочекао тај позив на јавну сцену и да га користим на један квалитетан и правилан начин. Што се тиче препознатљивости то је просто енергија коју носите у себи. Или плениш или не плениш. Јавни посао не трпи безличне људе.
Одлучили сте да кроз свој садржај приказујете реалну слику живота, за разлику од многих других. Због чега се већина одлучује за приказивање наизглед савршеног живота и мислите ли да то савршенство постоји и да је достижно?
- Природност и спонтаност коју носим у себи је довела до тих реалних слика које ја проживљавам свакодневно и које приказујем на један комичан, али истинит начин. Свако од нас је некада појео паштету у животу, свакоме од нас се десио неки пех или блам приликом дејта, свако од нас има мане које вешто или мање вешто прикрива. Све је то живот. Ја сам уредио живот по свом, да мени све буде савршено. Умем да поједем и бифтек и паштету у истом дану, али немам потребну да то потенцирам. Ни од чега не треба да нас буде срамота. Сматрам да савршен живот на Инстаграму не постоји, ако и постоји ти људи који га живе немају друштвене мреже нити имају потребе да то намећу и приказују другим људима, самим тим нису савршени јер су сиромашни у души. Неко би рекао да не лупетам глупости, али заиста увек полазим од себе. Похвалити се треба само знањем и вештинама, хуманим стварима и добрим делима којима смо успели да подстакнемо друге људе да буду бољи. Све остало је привидно и не бих много придавао значаја таквим профилима и људима. Гледам да свакога дана будем што бољи, а не савршенији, човек. Дакле нико и ништа није савршено.
Да ли сте доживели неку непријатност због одређеног садржаја који сте објавили?
- Једину непријатност коју сам доживео је када сам употребио неку ружну реч у неком од својих видео-клипова. То чак није ни била моја реч, већ је употребљен звук са Тиктока, у којем су се нашле неке ружне речи. Одмах је уследило пар порука и коменара да видео-клип није примерен, те сам га уклонио са свог канала. Након тога сам био накратко љут, јер нисам могао да верујем да људи лајкују и гледају разне ријалити програме и други нездрави садржај на друштвеним мрежама, а засметала им је псовка која је наша свакодневица. Међутим, убрзо сам схватио да сам ту искључиво и једино кривац само ја. Моја публика је навикла на здрав хумор без икаквих дегутантних испада и псовки, а ако их некада и буде, прођу неопажено, јер акцентујем енергију видео-клипа и његову поенту, а не ту псовку. Тако да сам се убрзо и извинио и наставио даље са својим садржајем. Чак сам и тада добио подршку других људи који су ми писали да је то ништа наспрам онога што видимо на телевизији свакодневно, али опет нисам желео да оправдам себе већ да прихватим грешку, исправим је и наставим даље.
Где проналазите инспирацију за снимање клипова о Милици и Паји?
- Свакодневне ситуације мојих пријатеља, рођака и мене су спонтано довеле до мојих ликова Паје и Милице. Они су најпрепознатљивији ликови на мом профилу и уживам док кроз њих карикирам неку своју или туђу животну ситуацију. Неки се пронађу неки не, али сви уживају. Идеја долази некада и сама од себе и многи би рекли да су некада неку идеју видели код некога или су је проживели, али свакоме од нас буде симпатично и смешно када се поистоветимо са истом. Нећу да будем лажно скроман, али некада ухватим сам себе да гледам своје клипове по неколико пута и сваки пут се изнова насмејем.
Често може да се чује да бити инфлуенсер заправо није занимање, те да не изискује много посла. Због чега мислите да људи имају такав став?
- Народ је мало контрадикторан по том питању. Оспоравају занимање којим масовно желе да се баве? Нико не жели да се бави тим послом, а сви се снимају? Због чега то? Хајде да будемо реални и да већ једном ставимо тачку на занимање које је опште прихваћено у свету, а зове се инфлуенсер, контент креатор илити креатор садржаја, а то је особа која има утицај на одређен број људи, због креативног садржаја који пласира на свом каналу. Свако ко озбиљно приступи овом послу, као и сваком другом, тако ће га и радити. На крају крајева, резултати говоре уместо вас, ако радите озбиљно можете стећи много више од самих пратиоца, лајкова и коментара. Клијенти који вас ангажују за сарадње много говоре о вама. Просто је, колико радиш толико зарадиш. Мислим да ће још неку годину код нас то бити табу тема и табу занимање, да се људи стиде када га изговоре. Са друге стране, млађе генерације су добро прихватиле то занимање и користе максимално потенцијал друштвених мрежа. Мислим да је потребно да се пронађе баланс између та два. Ја сам заговорник дипломе и школовања, а уколико је неко капацитет уједно треба да гради и своју дигиталну каријеру.
Говорили сте о томе да је ваш надимак „Неуспех Џокеру“ заправо настао на основу филма „Џокер” који није успео да унесе смех и радост у мрачан Gotham city, те сте одлучили да ту улогу преузмете и унесете хумор и смех у данашње друштво. Шта бисте рекли вашим пратиоцима, на који начин они могу да преузму ту улогу и шта видите као позитивно у овом данашњем времену?
- Мојим пратиоцима и свим људима који уживају у мом садржају бих поручио да буду оно што јесу. Да сваким даном некога насмеју, јер је прави и искрени смех оно што нам највише фали у данашње време. Поручио бих им да буду још више емпатични и да имају обзира за друге људе. Мало више људскости не би никоме шкодило, као ни културе у свакодневици, саобраћају, послу, друштву. Поручио бих им да не упиру прстом у друге, да се више смеју и радују ситницама, да воле и да се окруже људима који их воле. Само тако ћемо испливати из овог понора у које нас вуче данашње време и људска злоба која је у овом моменту само мало гласнија, али не и вечна. Мало боље ослушните своје срце и знаћете на ком месту и у коме да тражите лепоту и радост живота.
Ивана Јапунџа
