IMAM PRIRODAN DAR DA PROVOCIRAM Influenserka Aleksandra Plemić o negativnim komentarima na društvenim mrežama
U svojim popularnim objavama Tiktok influenserka Aleksandra Plemić, čiji nalog na toj društvenoj mreži broji više od 82.000 pratilaca, često se bavi društveno-odgovornim temama kao što su mizoginija, ugnjetavanje slabijih, nasilje i ljudska prava.
Iskrenim i direktnim stavovima često izaziva negativne reakcije kod ljudi koji joj, kako i sama ističe, daju dodatni podstrek da nastavi time da se bavi. Potpuno iskreno, bez ustručavanja, govori o svim problemima u društvu, a njen pozitivan karakter i harizma čini da veliki broj ljudi od nje potraže i savet.
- Kroz dugogodišnji rad na sebi, naučila sam da zaista vrlo malo toga, što dolazi od drugih ljudi, može da me isprovocira. Međutim, u virtuelnom svetu, pronađem inspiraciju u tuđoj neosvešćenosti i od onoga što bi možda nekoga iznerviralo, napravim video-odgovor koji će ili nekoga zabaviti, ili nekoga nečemu naučiti - kaže Aleksandra u razgovoru za naš list.
Da li vas je neka konkretna tema podstakla da otvorite naloge na društvenim mrežama i da na njima progovarate o svemu što vas „iritira“?
- Što se tiče konkretno mreže na kojoj sam najzastupljenija i koja mi je omiljena, Tiktok, motiv za otvaranje naloga mi je bio da, na neki način, napravim od sebe brend, kako bih lakše mogla da se bavim onim što je ustvari moja svrha i moj životni poziv, a to je podizanje kolektivne svesti koje se tiče tema kao što su borba protiv svih vrsta nasilja, diskriminacije, predrasuda, stereotipa i svega onoga što je u našem društvu, na moju ogromnu žalost, još uvek vrlo zastupljeno. Sa druge strane, možda je i dobro što je tako, jer mi to ostavlja ogroman prostor za rad. Tema kojom najviše volim da se bavim jesu ljudska prava, u najširem smislu, a kada bih morala da suzim, rekla bih da je to borba protiv nasilja nad ženama i ugrožavanja ženskih prava. Značaj ove teme, u pravom smislu, shvatila sam tek kada sam i sama prošla kroz sistem kao žrtva nasilja i od tada imam neodoljivu i nezaustavljivu želju da pomognem ljudima u prepoznavanju nasilja, kao osnovnoj preventivi njegovog širenja. Kako smatram da je jedini alat koji može da pomogne i ključ svega, zapravo edukacija, koja u našoj zemlji nije i ne može biti prisilna i obavezna, odlučila sam da sama stvorim platformu preko koje ću uticati na ljude, ali i na neistomišljenike.
Šta je to što ljude privlači vašem sadržaju na društvenim mrežama i šta je to što vas razlikuje od drugih influensera?
- Rođena sam sa nečim što ljudi zovu harizma, tako mi bar govore, i imam prirodni dar da provociram. Naučila sam da je predznak reakcije koju izazivam nebitan za ono što želim da postignem i svakodnevno se, bukvalno, igram sa tim. Možda bi ljudi koji dolaze na moj profil imali drugačiji odgovor na ovo pitanje. Mnogi ljudi mi se zahvaljuju što postojim, kažu da sam hrabra, smela, da govorim ono što bi mnogi rekli kada bi smeli i slične stvari. Kažu da umem da pogodim u centar, da odlično žongliram rečima, da sam talentovani narator, da sam iskrena i da se to vidi, pa čak mnogo puta dobijam poruke zahvalnosti jer su ljudi neki moj savet poslušali i ispostavilo se da je bio pravi. A ja sam samo ja. Ono što bih istakla kao razliku u odnosu na druge, koju ljudi često ističu, jesu moje godine života. Nekako se ne očekuje da se neko mojih godina bavi mrežama na ovaj način, ali ja to prihvatam, iako ne razumem na isti način, i često iskoristim kao prednost.
Koliko su se vaši stavovi promenili od kako ste aktivni na društvenim mrežama i jeste li, zahvaljujući njima, došli do nekih zaključaka o današnjem društvu?
- Mislim da se moji stavovi jesu značajno promenili od kada sam aktivnija na mrežama i da su danas mnogo čvršći. Zahvaljujući mojim stavovima, koje jednako živim, kao što ih i promovišem, naučila sam veoma mnogo o ljudima. Svakodnevno se iznenađujem, često negativno, u kakvom je stanju zapravo kolektivna svest ljudi koji nas okružuju, pa uhvatim sebe da analiziram razloge i moguće alate za popravljanje stanja, ali i da se plašim za budućnost generalno, jer kada samo malo zastanete i oslušnete kakvi sve karakteri žive, razmnožavaju se i na isti način vaspitavaju svoje potomstvo, ne možete a da se bar ne zamislite. Današnjem društvu neophodno je buđenje na svim nivoima. Toliko toga nedostaje običnom čoveku da je to pretužno. Ljudi ne putuju, ne čitaju, ne vole, ne usuđuju se, a sve su to, ali i još mnogo toga, stvari koje su neophodne za rast i razvoj i koje, kada izostaju i nedostaju, jako se vide i jako unazađuju.
Ko je Alesandra Plemić iza kamere?
- Trenutno se bavim poslovima oko registracije udruženja građana, kojeg sam osnivač i preko koga ću svoj rad podići na jedan viši, značajniji i viđeniji nivo. Zatim, trudim se da pišem, jer mi je jedan od ciljeva da ove godine izdam knjigu, čitam koliko mogu, treniram koliko stignem, učim svakodnevno i uživam u svom životu najiskrenije. Ispunjava me druženje sa dragim ljudima i provođenje vremena sa porodicom, koja mi je najveća podrška i na koju sam neizmerno ponosna. Pretpostavljam da mi život izgleda kao i život svake druge osobe koju sretnete na ulici danas, s tim da volim da verujem da je moj ipak malo lepši, srećniji, veseliji i zabavniji.
Kako se u vašem domu proslavlja Uskrs i da li neki od običaja, iz vašeg detinjstva, obeležavate i danas?
- Što se tiče Uskrsa, kako moja porodica nije tradicionalna, iskoristimo ga uglavnom da se nas troje okupimo, ispričamo, smejemo, provedemo neko vreme zajedno što kvalitetnije, na načine koji nama u tom trenutku prijaju. Jedini običaj koji negujemo, ako se to može nazvati običajem, je farbanje jaja, jer je zabavno i veselo. Prvo crveno farbano jaje čuvam cele godine, to je nešto što ne znam tačno zašto radim, ali sam nekako usvojila kao ritual.
Često svojim komentarima o pravima žena izazivate bes kod ljudi koji ne gledaju na ovo društvo istim očima. Koliko je teško izdržati to svojevrsno onlajn nasilje i da li vam nekada dođe da se iz svega toga isključite?
- Nikada mi ne dođe da se isključim i bukvalno sa svakim takvim komentarom ja dobijam još veću želju da nastavim, jer su upravo oni pokazatelji neophodnosti postojanja i delovanja ljudi poput mene. Nekima je moj imunitet na tu vrstu nasilja, kada je usmeren protiv mene, nejasan i čudan, ali ja sam to razumela odavno, razložila na proste činioce i zaista se ne osećam ugroženo. Verujem da sada već svi znaju da negativan komentar ne može ostaviti zadovoljna osoba i da bilo ko ko drugome želi zlo ima samo problem sa sobom. Kada tako postavite stvari, sve što možete da osetite prema osobi koja tako nešto radi je sažaljenje, jer svako daje ono što ima. A zamislite kako je teško osobi koja ima samo ružne reči, zlobu i pakost. To su najčešće vrlo slabe osobe, primetićete da nemaju hrabrosti ni da se predstave svojim imenom, prezimenom i fotografijom. Takvim osobama su edukacija i ljubav najpotrebniji. Ipak, priznaću da komentare takvih osoba volim da iskoristim i da se nadovežem, kako bih izazvala nove reakcije, privukla nove pratioce, obezbedila sebi više pregleda i slično. Kako god da postavite stvari, takvi ljudi mi služe i najviše iz tih razloga ih ne blokiram i ne uklanjam. Dakle, nikakva šteta od njih. Naprotiv.
Vaše nabavke izgledaju potpuno drugačije od drugih tiktokera, jer vi govorite i o cenama i visini plate. Da li je narodu potrebno više realizma ili, za većinu, nedostižnog glamura?
- Nikada mi neće biti jasno zašto su plate tabu i zašto je problem reći da su cene namirnica apsolutno neusklađene sa istom. Ja uvek ističem da ne živim samo od plate, jer se od nje ne može ni preživeti, a ne živeti. Smatram da je ljudima potrebna edukacija i u tom smislu, jer stičem utisak da su zaboravili šta sve jedna plata treba da pokrije. Ne kažem da je moja realnost što se tiče cena, nabavki i plate svačija realnost, ali tvrdim da je mnogo veći broj ljudi čija jeste, nego onih čija nije. Verujem da se mnogima ne sviđa moja otvorenost u tom smislu. Čak i kroz video-snimke koji su na tu temu, možete videte stanje kolektivne svesti i zaprepastiti se. Dozvolili smo sebi da se svedemo na nivo robova. Glamur koji pominjete u Srbiji je lažan i verujem da su ga se ljudi zasitili. Ipak, smatram da je važno uspostaviti balans čak i u tome, nuditi ljudima nekako ujednačeno i jednog i drugog, a ne favorizovati ono što prosečan čovek ne živi i time ga dodatno frustrirati i ućutkivati.
Jedna ste od retkih osoba koja reaguje na negativne komentare dajući tim ljudima i konstruktivne savete. Zbog čega to činite i zbog čega mislite da je to adekvatniji način reagovanja na njih od ignorisanja?
- Nije to uvek adekvatniji način i ne činim to uvek, ali postoje trenuci kada smatram da je važno i onda tim komentarima dam prostor i pažnju. Uglavnom se osvrnem na negativan komentar ako primetim da više ljudi deli slično mišljenje, ili ukoliko jedna ista osoba na više video-snimaka ostavlja negativne komentare. U tim slučajevima, smatram da je korisnije dati savet i pokušati osvestiti, nego ignorisati. Verovatno ljudi misle da je to bez efekta, ali verujte da nije. Iako autor komentara često ne može ni da razume šta mu govorim, mnogi mlađi kreatori, po godinama i po stažu, mogu da vide da negativan komentar ne mora da utiče ni na raspoloženje, ni na samopouzdanje i nekada je i to dovoljan efekat. Ima mnogo mladih kreatora koji izignorišu komentare, u smislu da ih obrišu i blokiraju autora, ali taj komentar ostavi trag na njihovom raspoloženju ili samopouzdanju. Najvažnije je ono što je vaša svrha na mrežama i to uvek treba da je pravac, cilj i vodilja.
Koje su to vrednosti koje biste želeli da prenesete na vaše pratioce kroz sadržaj koji objavljujete?
- Moj sistem vrednosti je precizan i jasan i to je svojevrsna lista koja nema puno stavki u samom vrhu. To su porodica, sloboda, znanje, ljubav i materijalna dobra. Premalo je ovde prostora, ali volela bih da utičem na ljude na način da samo malo počnu šire da posmatraju stvari. Da pripaze na reči koje upotrebljavaju, jer ih vrlo često samo izbace iz sebe bez razmišljanja o njihovom značenju i definiciji. Toliko mi je tužno kada čujem da se porodicom smatraju samo muž, žena, ćerka i sin. Moramo prihvatiti da porodica ima mnogo više oblika od pomenutog, čak, ako ćemo biti iskreni, taj oblik polako izumire. Volela bih da pokušamo nekako da idemo u korak sa vremenom, a ne da tapkamo u mestu koje je pregaženo pre tipa sto godina i tvrdoglavo žalimo što nešto više nije kao što je bilo. Ogromna mi je želja da ljudi ne osuđuju jedni druge zbog izbora i načina života koji im prija, a nikoga ne ugrožava. Da shvatimo da čitavog života učimo a da smo živi dok dišemo, a ne do određenog broja godina. Da je ljubav osnovna vodilja i jedini spas čovečanstva. Da nema ništa loše u karakteru osobe koja je stekla veliko materijalno bogatstvo i slično.
Ivana Japundža
