Iza izloga: Nejasne modne vizije mirišu na nevolju

Tačnije, jedina tema. Da se razumemo, one ozbiljnije „projekat“ su otvorile, to jest, bacile su se na posao još tamo negde po završetku sezone zimskih slava i slavlja. Ali, yaba im profi pristup, kao s druge strane, to jest u prodavnicama nema profesionalaca. Sve sami amateri, koji ne kapiraju važnost tog svetog momenta i nude „tamo neke bezvezne krpe“ u kojima one ne bi ni ljubimca prošetale. 

Logično, većina dama (sada već u panici koja poprima oblike histerije) na ivici je katastrofe, pri čemu situacija svakodnevno postaje sve složenija: matura (mala, velika ili neka od jubilarnih) se bliži i prostora za nadu da će na kraju nekim čudom sve ispasti superica i baš onako „po Vogu i Em-Ti-Viju zajedno“ je sve manje... Tačno pomišljam da bi jedna brošurica za krizne/ratne situacije, koja je ovih dana stigla na adresu svakog Šveđanina, na ovim našim prostorima mogla da ima neku vrstu „podkategorije“. Maturske, naravno. Nešto tipa kako preživeti nestašicu adekvatne visine štikle, nedovoljno „seksi“ haljine ili odgovarajućeg aksesoara. Jer, znate kako je: nuklearni rat ili svet na vodenom minimumu one bi nekako i preživele, ali odlazak na matursko u pogrešnoj toaleti – nema šanse.

Za njih tako očajne, grad, region i bar pola Evrope, jer sve su to odavno „opajale“, postaju sve manji i teskobniji, a izbor u prodavnicama i buticama sve oskudniji. A ako se planeta ovih dana nije drastično smanjila, ostaje samo još jedna opcija: da našim slavljenicama nije najjasnije šta žele i kako bi tačno ta „fenomenalna, superiška i nikad na ovim prostorima viđena“ modna kombinacija trebalo da izgleda. Meni, kao slučajnom svedoku svih tih užasa kroz koje prolaze, upravo u tom sektoru nejasnih modnih vizija miriše na nevolju. I to ozbiljnu.

Pre neki dan šetam tržnim centrom i zapazim nekoliko „uparenih“ mama s ćerkama. Prve polulude, druge blago histerične. U paru – na putu za pakao. Približim se malo (radoznalost ne ubije mačku baš svaki put), ne bih li shvatila gde zapinje. Problematika je krajnje jednostavna, te mi nije trebalo više od desetak sekundi da pohvatam sve konce razdora. U najkraćem, ono što se mami svidi, ćerka jedva i da pogleda. Nema „obrnuto“, jer se ćerkama ništa ni ne sviđa, tako da mame nemaju ni šta da komentarišu.

Tako devojka, na pitanje šta bi želela i kako je ona zamislila svoj mala/velika matura stajling, umesto odgovora uglavnom prevrne očima. I to je (još onako friška i tek pristigla na teren), pomislim, nešto; neka informacija. Bar u pravcu utvrđivanja šta mlada dama ne bi nikako htela. Ali, tu se uglavnom i završava ćerkin „rispond“, to jest, potreba da mamu i/ili prodavačicu udostoji nekog/bilo kakvog daljeg oblika komunikacije. U nastavku, ona je, zagledana negde u daljinu, odlepršala ko zna gde... Verovatno u neki od spotova Rijane, Bijonse ili neke treće modne ikone s tamo nekog belosvetskog crvenog tepiha, čiji bi stil oblačenja najradije prekopirale. I to je OK. Problem nastaje u trenutku kada bi mlada devojka trebalo da razmisli o tome zašto svaka od tih pop priceza i kraljica u svojoj pratnji uvek ima armiju stilista, frizera, kozmetičara i ostalih modnih „snaga“.

Stvar je krajnje jednostavna: u osnovi svake uspele „fešn“ kombinacije je, naravno, dobar komad – haljina, pantalone, suknja, bluza... Od odličnog materijala i savršenog kroja, prilagođenog građi dame koja treba da ga nosi. I to je početak. Potom na scenu stupa modna „pešadija“, koja sve to kiti, ulepšava i daje kombinaciji „na težini“. Naravno, nije tu ostavljeno baš mnogo prostora za improvizacije i svaki je naredni potez uslovljen onim prethodnim. I tako se, „step by step“ stiže do stajlinga kojem se kasnije tinejyerke (ali i one malo starije) širom planete dive i žive za to da ga što bolje iskopiraju. Super, jer to i jeste ideja: sve te zvezde i trendseterke i jesu neka vrsta šetajućeg bilborda/ oglasnog prostora za prodaju garderobe i svega što ide kao propratni sadržaj. Dakle, posao je obavljen, „prodale“ su ono što je trebalo da se proda u datoj sezoni. Problem nastaje s „druge strane“, tačnije kod „korisnica“ (u ovom konkretnom slučaju naših maturantkinja) koje očekuju da je za takav „komplet“ izgled dovoljno tek kupiti „pravu“ haljinu. Tu i jeste, bar mi se tako čini, najveća zamka, baš kao i razlog zbog kojeg tinejyerke svoje mame izluđuju svim tim prevrtanjem očima. Jednostavno, o stilu u odevanju znaju premalo ili ništa i mnogima od njih je matursko veče zapravo prvi pravi stilski „okršaj“.

A jedno od osnovnih pravila stila, i to samo u slučaju da vam haljina stoji onako kao salivena, da je to tek pola posla. Ozbiljni radovi – odabir sandala, nakita, šminke, frizure i torbice vam tek predstoje. Tek kad sve to završite, može se govoriti o nekakvom stilu ili stajlingu. 

Za one manje srećne, takozvane ponavljačice koje su u startu napravile pogrešan korak i izabrale neodgovarajuću haljinu – previše mini, predugačku, preusku, od lošeg materijala, pogrešne boje..., savet da se okrenu u rikverc, tačnije da krenu lepo iz početka. Mnogo će im biti lakše, ali i brže, da sve lepo ponove, nego da ispravljaju i doteruju pogrešan start. Za takvu vrstu korekcija, tačnije „peglanje“ propusta i grešaka, potrebno je prilično modnog iskustva.

A njega čini se, baš kao ni vremena, ovih dana prilično manjka... 

Jasna Budimirović