Glumica SANDRA BUGARSKI PROGOVORILA o tome ZAŠTO IZ „IGRE SUDBINE” NIJE PREŠLA U SERIJU „ZAKOPANE TAJNE”: „Umem da procenim kad nešto nije za mene”
Serija „Igra sudbine” upisana je u istoriju srpske kinematografije kao najdugovečnija domaća telenovela koja se u kontinuitetu emituje na Prvoj televiziji.
Više od 1.000 epizoda svake večeri od 20 časova pratili su milioni gledalaca, a glumica koja je ostavila neizbrisiv trag na ovu priču svakako je Sandra Bugarski, koja je na samom početku otelotvorila lik čuvene Marice Pančetović Pančete, žene velikog srca i zaraznog smeha koja do danas ne prestaje da oduševljava javnost. Harizmatična i vrcava, baš kao što je i njena Pančeta, Sandra za „Dnevnikov” TV magazin u dahu kaže da je, bez lažne skromnosti, obeležila ovu seriju, te da je njen lik postao naše kolektivno „ja”.
– Davno smo počeli, skoro pet godina ima kako smo krenuli sa snimanjem serije. Nisu ljudi na početku mislili da „Igra sudbine” može toliko dugo da traje. Ja sam još tada rekla da ćemo pet godina raditi. Nasmejali su se mnogi na tu moju rečenicu. I, evo, vidite, prošlo je pet godina, a mi i dalje snimamo, a, kako sam čula, snimaćemo još 1.000 epizoda – naglašava Sandra Bugarski i dodaje da svih pet godina ova serija beleži lep šer, te da joj ne pada gledanost. – Ta gledanost je u jednom trenutku bila i sumanuta. Pogotovo u vreme pandemije.
Sandra objašnjava da je tek 14 ili 15 glumaca koji su od prve epizode postavili ovu seriju ostalo u ekipi do danas, te da je mali broj njih iz prve postavke i dalje u „Igri sudbine”, zbog čega joj je neizmerno žao. Budući da je deo te ekipe svojevremeno sa odlaskom dotadašnjeg pisca serije Žarka Jokanovića prešao u projekat „Zakopane tajne” koja je na Pink televiziji doživela svoje dve sezone, a treća još uvek nije prikazana, Sandra ističe da joj nije žao što to i ona nije učinila.
– Ovo je posao i ti u profesiji imaš pravo da imaš svoje mišljenje, da biraš, da smatraš da nešto jeste za tebe, a da nešto nije. Isti je slučaj i sa pozorištem. To nije bila prva situacija koja mi se nametnula u poslu. Ja se, kada nešto procenim da nije za mene, zahvalim i kažem da to nije moja šoljica čaja. To kažem ja koja mogu svašta nešto da pokrijem i igram. Ili mi se nešto dopadne ili mi se ne dopadne, iz ovog ili onog razloga – priča popularna Pančeta.
Kako nam otkriva u gotovo svakoj epizodi dosad je imala nekoliko scena, a u šali nam kaže da joj, kada autori vide da „lipsava”, dozvole da bar jednu predahne, pa je u radnji tek ponekad preskoče.
– Ja se sećam svakog svog separata i kada bi mi dali scenario samo malo da ga se podsetim ja bih to znala da snimim ponovo sve. Ništa nisam izbrisala, sećam se svega. Ne čuvam separate i to mi je žao. Ne pratim više sve linije priče, malo i premotam neke delove. Svi glumci se jako trude i daju svoj maksimum, ali ja nešto u poslednje vreme gledam uglavnom svoje scene – kaže nam Sandra Bugarski.
Na naše pitanje šta je za ovih pet godina pozajmila iz svog života Pančeti, a šta je iz njenog prenela u svoj, Sandra je opet imala šaljivi odgovor.
– Kaže meni moj sin: „Mama, ova Pančeta je tvoj alterego”, a ja mu kažem: „Sine, nisam došla da se vređamo” (smeh). To je zanatski deo priče. Napraviš lik onakvim kakav on treba da bude. Pozorište mi je u tome pomoglo, kao i prethodno školovanje, koje je za mene bilo fantastično iskustvo u klasi Radeta Markovića koji je bio prva liga, prva klasa. Ne da pratim kontinuitet svog lika u seriji nego sam sve više ja ta koja piše Pančetu – ističe popularna glumica i dodaje da je Pančeta vrlo slojevita ličnost, što mnogi, možda, ne bi primetili. – Pitam se da li bi prosečan gledalac uočio da je Pančeta jedna velika tragetkinja. Ona inklinira ka tome što je komedija. Da je slučaj hteo ona bi bila glumica, ali, nije se dalo. Mešamo komediju i dramu kroz taj lik.
Na naše pitanje da li razmišlja o tome da od svog lika kreira odvojeni projekat i možda napiše monodramu, što je danas veoma popularno, Sandra ističe da o tome ne razmišlja jer je previše posvećena seriji „Igra sudbineֲ”. Budući da se u jednoj domaćoj telenoveli pojavljuje lik koji je sličan Pančeti, Sandra procenjuje da to ne treba raditi, jer, kako kaže, plagiranje ne donosi dobro.
– Neću da zvučim pogrešno, jer nisam neko ko je trovač, sve sam suprotno od toga, ali to se tako ne radi. Polazim od sebe. Ako neka glumica ima, uslovno rečeno, tapiju na neki stil neću ga uzeti. Uradiću nešto drugo, tako da neka radi ko šta hoće, ali to nije dobra priča, nema sreće u plagijatima – zaljučuje glumica.
Sandra je, otkriva nam, članica žirija koji odlučuje o dobitniku nagrade „Ljubinka Bobić”, koja se u znak sećanja na tu znamenitu glumicu, dodeljuje najboljim glumcima na polju komedije. Iako nije imala priliku da za života upozna Ljubinku Bobić ističe da je preduslov za dobijanje ovog priznanja da je reč o glumcu koji je dobar u komediji.
– Odgledala sam niz predstava sa sjajnim predlošcima, glumačkim i fantastičnim bravurama. Ne smem ništa o tome da pričam. Reći ću samo da imamo mnogo dobrih glumaca. Mnogo smo daroviti – zaključuje Sandra Bugarski.
Sandra Bugarski je završila glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Stalna je članica Beogradskog dramskog pozorišta i dobro je poznata Beograđanima, budući da je ostavila veliki trag na daskama koje život znače, te igrala u desetinama pozorišnih predstava. Gledali smo je i u filmovima „Bulevar revolucije”, „Lepa sela lepo gore”, te serijama „Senke nad Balkanom”, „Drug Crni u NOB-u”, „Andrija i Anđelka”, „Porodica”, „Junaci našeg doba” i drugim. Ipak, Pančeta i „Igra sudbine” doneli su joj šire prepoznavanje i ogromnu ljubav nacije. Kako nam otkriva, odbijala je dosta filmskih i televizijskih projekata.
– Lagala bih kada bih rekla da nije bilo prilike, nego mi se nisu sviđale, ali moja karijera jeste karijera strpljenja. Ja sam u jednom trenutku rekla da znam da čekam, a reditelj Jagoš Marković, sa kojim sam mnogo radila, rekao mi je tada da sam dobro uzemljena (smeh). Čovek mora da traje, ništa ne znači bljesak divnih glumica koje kao komete zasijaju pa nestanu. Najvažniji je glumački maraton. Trening i maraton – priznaje Sandra Bugarski.
Glumica objašnjava da i pored napornog tempa koji ima zbog gotovo svakodnevnog snimanja serije „Igra sudbine” do danas nije napuštala pozorište. Veliki trag na njenu karijeru ostavio je Jagoš Marković, koji je, kako nam objašnjava, bio njen srećan trenutak.
– Mogu slobodno da kažem da sam i ja njemu bila srećan trenutak. Mi smo se mnogo lepo posložili, mnogo smo lepo radili. Predstave su se nizale, a onda je on preminuo. To je nešto sa čim nikada neću izaći na kraj. Ne umem to da smestim, nemam fioku za tu priču. Mi smo svi imali posla sa Marsovcem (smeh) i kada ti iz života ode tvoj omiljeni Marsovac onda tu nema pomoći. Niko nema iskustvo da ti kaže na koji način se takav gubitak obrađuje. Pozorište je za mene uvek broj jedan, uvek prvo i iznad svega, čak i iznad života. Jagoš je bio taj koji je duboko verovao da pozorište menja svet. I menja ga! Pravi teatar zaista ima tu moć – kaže za naš list glumica.
Vladimir Bijelić
