Glumica Katarina Marković: Volim ljude bez dlake na jeziku

Sveprisutnost na sceni i upečatljivost na ekranu učinilo je gotovo svaku Katarininu ulogu omiljenom, bilo da je to Roza u „Agenciji SIS”, kraljica Natalija „U zagrljaju crne ruke”, majka nestašnih tinejdžera u „Bloku 27” ili gruba Bojana Karan u seriji „Močvara”. Brza, rečita, jasnog stava i misli, Katarina Marković je podelila s nama svoja promišljanja o serijama i predstavama u kojima igra, započinjući odgovore i pre poslednjeg slova novinarskog pitanja, dakle, bez predumišljaja toliko često prisutnog u današnjoj komunikaciji.  

Da li vas često pitaju prijatelji i fanovi ko je ubica u „Močvari”?

- Sad to već znaju oni koji su pratili seriju na Superstaru jer se tamo završila, a za dve nedelje će saznati i oni koji gledaju RTS.

Pitaju, ali ja uglavnom odgovaram osmehom i verujem da duboko u sebi ni oni ne bi voleli da im to kažem jer bi onda nestalo uzbuđenja i silnih pretpostavki. Kada gledate takve serije koje su definisane kao triler, stvar je u tome da se bavite time da li ste dobro povezali tragove i pogodili. Što bih ljudima oduzimala tu radost ako su u pravu ili ih odmah razočarala ako nisu. Tako da ne odgovaram na pitanje ko je ubica.

Koliko su autorka Milena Marković i reditelj Oleg Novković precizni u kreiranju likova, a koliko ste imali slobodu da kreirate lik Bojane Karan u „Močvari”.

- Oni su vrlo precizni, pre svega Milena. Meni je lik Bojane bio potpuno jasan i već na prvo čitanje sam bila očarana kompletnošću i sadržajnošću tog lika. Tek kasnije na snimanju shvatite koliko je divno kada pisac lako izražava lik kroz replike i kako se to onda lako igra. I to u mnogome olakšava posao glumcu i reditelju. Neophodan vam je i reditelj, mada je na snimanju često boravila i Milena te su tu uvek bila dva para sigurnih očiju pa nemate dilemu da li idete u dobrom pravcu. Kada imate pored sebe Milenu koja je stvorila taj lik i koja zna kako to treba da izgleda i Olega koji to sve prati kroz kameru, snimanje je lako, mada lik Bojane Karan nije baš lagan.

Bojana je gruba, bez dlake na jeziku, kako vi reagujete na takve ljude budući da ih je sve više a vi ste kao poznata ličnost izloženi komentarima javnosti?

- Mislim da više živimo u vremenu autocenzure, ali ja bih više volela da živimo u svetu koji je ispunjen ljudima bez dlake na jeziku smo se bojim da to nije tako. Valjalo bi da živimo u nekom svetu gde ljudi govore ono što misle i zbog sebe i zbog drugih, nekako bi im život bio lakši a i svima nama.

Takođe, Bojana koju igram, ne živi lagodan život, i te kako je njen život nju ogrubeo i učinio takvom kakva jeste, mnogo eksplicitnija u izražavanju mržnje nego ljubavi ali ona ima kapacitet da bude dobra, uostalom, kao i svi ljudi. Mi svi imamo kapacitet da budemo dobri i loši, samo od životnih okolnosti zavisi koja će se strana osvetliti.

U predstavi „Smrt gospodina Goluže” osvetlila se ta loša strana ljudi koji su se grupisali i čekaju nečiju smrt. Novina, koja je izuzetno zanimljiva a koja ne postoji u istoimenom pisanom delu niti filmu, jeste vaša uloga, voditeljke rijalitija, novinarke koja čeka da snimi samoubistvo uživo.

-Da, to ne postoji u filmu, to je osavremenjeni deo koji su osmislili autorka Ana Đorđević i reditelj Patrik Lazić, misleći da je ta intervencija nužna ako pratimno vreme u kojem živimo jer mi zaista živimo neki rijaliti i tu psihologiju mase koja je u stanju da uništi pojedinca. Mislim da se predstava bavi vrlo aktuelnim i vrlo živim temama, svi mi to živimo – kako masa može da uništi pojedinca ako se planski i sistematski dogovore zarad svog profita, bilo medijskog ili materijalnog i naravno zarad senzacije jer živimo u senzacionalističkom društvu.

U tom društvu je rejting postalo osnovno merilo vrednosti, što i predstava prikazuje.

• Tako je i mediji su ti koji prilično kroje našu sudbinu na ovaj ili onaj način.

Mediji saučestvuju u zločinu…

- Apsolutno, ne odnosi se to sad konkretno na vas, ali kakav linč mogu mediji da sprovedu nad grupom ili pojedincem, to je stvarno zastrašujuće, mene to stvarno plaši.

Osećate li vi taj pritisak javnosti i medija da se bude skandalozan?

- Ne, zato što se trudim da ne provociram. Vodim prilično miran život. Jesam javna ličnost, ali bavim se isključivo svojim poslom i tu se završava moja komunikacija s medijima te verujem da im nisam na taj način zanimljiva.

Ali im je jako bila zanimljiva serija „Blok 27” u kojoj ste igrali a koja je mnoge šokirala, kao nešto što dosad nije viđeno u domaćoj produkciji. Čuli su se komentari da je slična Netfliksovim hitovima „Stranger Things" i „Dark". Hoćete nas obradovati nastavkom?

- Nemam tu informaciju ali jako navijam za nastavak. Volim taj režiserski tandem Momira Miloševića i Milice Tomović, koja je jedna od mojih omiljenih rediteljki mlađe generacije. Dakle, navijam da se to dogodi i verujem da će i nastavak biti misterija ili triler, kako se već definiše taj žanr, ali ne verujem da će i dalje biti u Bloku 27. Ima u Srbiji još zanimljivih i misterioznih mesta.

U kojim predstavama i serijama ćemo vas još gledati?

- Mogu da pozovem sve da 31. maja pogledaju novu predstavu Ateljea 212 „Rolerkoster” u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu, bićemo na Sterijinom pozorju. To je zanimljivo za vaše čitaoce pošto ću opet biti gošća u Vojvodini. Potom igram u „Nori“ u Narodnom pozorištu, u kome glumim i u predstavi „Balkanski špijunu”. U mom matičnom pozorištu Bošku Buhi krenule su probe za „Ubistvo u Orijent ekspresu” i od te predstave puno očekujemo pošto smo pre Londona dobili prava da radimo Agatu Kristi, u dramatizaciji Kena Ludviga. Darija Mihajlović režira a glumačka podela je iz kuće: Andrija Milošević, koji će igrati Poaroa, potom Goran Jeftić, Viktor Savić, Borka Tomović, Jelena Trkulja, Kića Gojković. Ovo je novi prevod Ivane Dimić i sve se dešava 30 kilometara od Beograda jer se na toj destinaciji zaustavi voz i tada kreće drama. Serija „Močvara” se završava za dve nedelje a uskoro će početi emitovanje još jedne serije koju sam snimala ali to za sad nećemo otkrivati.

Snežana Milanović

slika

1. Scena iz serije „Močvara”