(FOTO, VIDEO) VEČE UZ TAMBURAŠE, DOBRO VINO I ČARDAŠ, PA JOŠ NA SALAŠU! Frajle pozvale Vojvođane na JEDINSTVEN KONCERT u Čeneju pa poručile: „Tu se osećamo kao kod kuće”
Popularni vojvođanski trio - „The Frajle” koji čine Nevena i Jelena Buča i Nataša Mihajlović, ove godine proslavlja 15 godina uspešne karijere, a kruna njihove regionalne turneje i celogodišnje proslave jubileja, biće postavljena u subotu, 7. septembra, kada će ove talentovane devojke zapevati od 21 čas pred svim Vojvođanima i to na Salašu 137 u Čeneju.
Karte za ovaj nastup mogu se kupiti putem Gigstiks-ove prodajne mreže, a „ambasadorke dobre zabave”, kako ih nazivaju širom regiona, obećavaju veče pozitivne energije u atmosferi vojvođanskog salaša i dobrog vina uz čardaš i najlepše melodije njihove muzike. U intervjuu za „Dnevnikov” TV magazin popularne Frajle otkrivaju koliko će ovaj nastup, budući da se „vraćaju kući”, biti poseban i, za njih lično, emotivniji u odnosu na neke druge.
Jelena: Kod kuće je uvek prepuno emocija i, kako se kaže: „Svuda pođi, kući dođi”. Salaš 137 je mesto gde se stvarno osećamo kao kod kuće, a i naša publika. Imaćemo goste iznenađenja, tu su i tamburaši da upotpune doživljaj. Posebno se spremamo za publiku koja nas zna od prvih naših muzičkih koraka.
Hoće li i repertoar te večeri biti specijalan i prilagođen ovdašnjoj publici, budući da i same volite „salaše i tamburaše”, kako ste svojevremeno ispričale?
Nevena: Repertoar je u znaku 15 godina rada, od našeg prvenca „Ich liebe dich”, do poslednjeg albuma, zatim obrada koje su nagrađivane na festivalima i koje ljudi vole kao naše autorske pesme, pa do našeg čuvenog bećarskog bloka. Vrela atmosfera podrazumeva da zagrejemo glasove od prve pesme, a onda izuvanje. Bitan je štimung, energija i puno srce. Dolaze nam porodice, prijatelji, saradnici. Srce nam je već puno.
Već 15 godina stvarate, pevate i pružate publici autentični doživljaj muzike, a kada ste stigle na scenu publici ste ponudile nešto drugačije od onoga što se tada smatralo mejnstrim muzikom. Da li je bilo teže tada ili sada, kada ste već ostvarene i poznate u celom regionu, a očekuje se da uvek budete nove?
Nataša: Mi ne kalkulišemo trendovima, prvenstveno pošto smo autori, ne razmišljamo kako bi Frajle trebalo da zvuče 2024. godine. Nas je uvek vuklo srce i muzika u nama. Pojavile smo se u vreme kada je elektronska muzika bila u trendu, a mi smo akustičnim vokalima i gitarama gradile put nekog svog muzičkog pravca ne kalkulišući sa pitanjem da li će to proći kod publike ili ne. Tako je bilo sa scenskim nastupom, vizuelnim identitetom i celim brendom koji se kasnije stvorio. Srce kalkulaciju nema, kao ni muzika.
Nastupale ste na 10.000 metara nadmorske visine u avionu, pevale u crkvi, Evropskom parlamentu, hidroelektrani, ali i delile binu sa mnogim umetnicima. Kako ste u tako neobičnim situacijama i lokacijama uspevale da zadržite strah, uzbuđenje i adrenalin, a opet, budete na visini zadatka i otpevate ili odsvirate svaki ton kako treba? Na kom nastupu, generalno, ste bile najsrećnije, a na kom je bilo najviše uzbuđenja?
Nevena: Naš put karijere je Jelena opisala u svojoj autobiografiji „Kako sam postala Frajla”, po kojoj sam ja napravila predstavu, koja se trenutno igra širom regiona. Nama je sve bilo uzbudljivo, pogotovo na tom početku, znale smo da smo zajedno, da imamo jedna drugu, da smo tim i sila koja će nas lansirati do naših snova. Bile smo lovci na prilike, nismo imale strah i išle smo putem muzike i avanture. Otuda i ti koncerti na neobičnim mestima, obišle smo mnoge svetske prestonice, bile na bini sa našim idolima. Možda prvi veliki koncerti nose ta prva slatka uzbuđenja, mada i sada nam je sve uzbudljivo. To i drži čoveka da radi dalje, kad uzbuđenje prestane, onda nestane i smisao. Mi se osećamo kao na početku, idemo sada novi krug uzbuđenja. Definitivno svirati na 10.000 metara je nešto najuzbudljivije.
Iza sebe imate mnogo pesama i hitova, postoji li neka koju ste teško sve tri prihvatile i zavolele, a postala je veoma popularna?
Nataša: Postoji anegdota u vezi sa pesmom „Meni trebaš ti”. Bili su to dani Zdenka Runjića u Splitu, bila je lista njegovih pesama, te su izvođači već izabrali velike hitove, ostalo je nekoliko pesama na listi. Mi smo slušale Oliverovu verziju pesme „Meni trebaš ti” iz 1978. i rekle smo da mi stvarno ne znamo kako da izvedemo ovu numeru toliko brzo i u tom aranžmanu. Već smo htele da odustanemo, ali smo rekle mi ćemo uraditi našu verziju, usporićemo pesmu, pa, ako im se ne svidi, nama se dopada. Orkestar je spremio brzu verziju, a mi smo rekle da ipak poslušaju nas samo sa gitarama. Umetnički direktor je rekao: „Cure, to je to, idete same, orkestar pauzira”. Usledile su ovacije publike i čestitke i njegove porodice, ali i Olivera Dragojevića. Tada smo dobile i nagradu za „kulturni doprinos” - Runjićevog galeba. Ta pesma je danas neizostavan deo svakog našeg koncerta.
Na poslednjem albumu okupile ste kolege iz celog regiona i zapevale o prijateljstvu, što na muzičkoj sceni nije uobičajeno. Šta vas je inspirisalo da napišete baš takvu pesmu?
Nevena: Pesma „Prijatelj” nastala je u jednom dahu. Ja sam napisala muziku i posvetila je svom prijatelju. Stevo Cvikić i Jelena su napisali divne stihove, a otpevale smo je zajedno nas tri sa našim prijateljima iz celog regiona. Otpevali su je sa nama Sergej Ćetković, Sanja Doležal, Luka Basi, Adi Šoše i Lozano. Posvetile smo je svim prijateljima, svim ljudima koji su tu i u dobru i u zlu.
Imate mnogo toga, kako ste nam poslednji put najavile, da ispričate publici, te istakli da vaša mala kreativna fabrika kreće da radi punom parom. Postoji li još neka vrsta umetnosti u koju priželjkujete da uplovite i pokažete još neki talenat za koji publika ne zna?
Jelena: Već smo počele da radimo i na drugim sferama, projektima. Pored knjige „Kako sam postala Frajla” pišem i dalje, takođe sam počela da radim sa mladim ljudima, koji žele da nauče ili unaprede svoje pevanje, pomažem im u problemima sa tremom, samom scenom itd. Takođe mnogo pesama sam napisala za druge izvođače, neke od njih izlaze i uskoro. Nataša je snimila dva singla „Stranac” i „Bum Bum” i vredno radi na svom materijalu, to je umetnički izraz koji je njen i očekujemo još pesama. Nevena je producent pozorišne predstave „Kako sam (p)ostala Frajla”. Takođe, piše i uskoro očekujemo knjigu i od nje, a takođe sprema razne programe sa decom.
Leto ste većim delom provele na hrvatskom primorju. Kako izgledaju letnji dani nakon koncerta? Uspevate li da punite baterije na moru i da li teško pada povratak u užurbani Novi Sad?
Nevena: Imale smo divne koncerte u Makarskoj, Rijeci, Puli , ali i u Herceg Novom itd. Svaka od nas voli drugačiji vid odmora. Nata je dosta aktivna, voli druženja, plivanje, Jelena voli čitanje i uživanje na plaži, a ja obožavam pecanje, te koristim svaku priliku za to. Ali, posle puta, uvek je najlepše kada se vratiš kući.
Za jesen pripremate album tradicionalne muzike. Kakve će se pesme naći na njemu i odakle ideja da se upustite u takav projekat?
Nataša: U našem koncertnom repertoaru imamo naše tradicionalen pesme kao što su „Evo banke”, „Moja mala” , „Tri metera somota”... Publici kažemo kako ih vodimo malo do Novog Sada na salaš. Toliko bogatstva imamo na našem podneblju, a jedno od toga je i muzika i poezija. Želimo da na naš način otpevamo sve te divne pesme koje su zapis u vremenu. Da se pevaju i slušaju još kroz generacije.
Na nastupima neretko pevate i pesme na drugim jezicima, a malo je poznato da ste napisale i internu verziju numere „Štiklice” na španskom. Planirate li možda da na nosaču zvuka zabeležite nešto na nekom stranom jeziku?
Jelena: Ko zna! Za sad su nam u planu koncerti u inostranstvu, a što se pesama tiče pevale smo na francuskom, italijanskom i španskom.
Vladimir Bijelić
